Vajarka Marija Marković, svojim ledenim skulpturama obogatila je svet i riznicu ledenih dostignuća.
Ona ume da i ledu daje dušu, da ga pretvori u lepotu koja zrači i sija. Živi i stvara u Veneciji, u gradu koga zapljuskuju talasi kanala i mora, i koji joj daje inspiraciju da stvara magična dela, a koja su joj otvorila širom svetska vrata vajarstva.
– Četvrti put u Kini, četvrti put u Harbinu – gradu leda u kojem se umetnost ne stvara samo rukama, već i srcem. Ove godine moj put bio je drugačiji od prethodnih: fokusiran, intenzivan i u potpunosti posvećen jednom gradu. Harbin me je ponovo dočekao kao stari prijatelj – hladan, veličanstven i inspirativan – otkriva umetnica za Vesti online.
Tokom ovogodišnjeg boravka Marija je realizovala ukupno pet projekata, od kojih je svaki imao svoju posebnu priču.
– Prvi projekat bio je namenjen parku za decu, prostoru u kojem se led pretvara u igru, a mašta u radost. Drugi projekat realizovan je u Volgi, jedinstvenom mestu u blizini Harbina koje je u potpunosti oblikovano u ruskom arhitektonskom i kulturnom stilu. U tom ambijentu proveli smo četiri dana, stvarajući skulpture koje su se savršeno uklopile u atmosferu prostora u kojem se susreću ruska estetika i kineski pejzaž. Nakon toga usledio je povratak u Harbin i rad u najvećem ledenom parku na svetu – Ice and Snow World. Tamo sam realizovala još dva projekta po narudžbini organizatora. Posebno se izdvaja veliki grupni rad, prava umetnička i logistička misija: realizacija osam konja, simbol godine konja u Kini. Skulptura je bila impresivnih dimenzija – 24 metra dužine i 5 metara visine. Na projektu je radilo 18 umetnika, a ceo posao završen je za samo dva dana. Delovalo je kao nemoguća misija, ali zahvaljujući timskom radu, disciplini i zajedničkoj energiji – uspeli smo – ističe ona.
Mesto u muzeju
– Peti i poslednji projekat bio je takmičarskog karaktera, u okviru konkursa za Međunarodni kulturni muzej Ice and Snow World-a. Velika mi je čast što sam za svoj rad osvojila specijalnu nagradu – posebnu pohvalu žirija. Još veći ponos predstavlja činjenica da je moja skulptura iz prethodne godine ušla u muzej, izabrana među prvih 10 od ukupno 35 radova – priznanje koje potvrđuje kontinuitet, posvećenost i umetnički put koji gradim već godinama. Ove godine bilo je manje međunarodnih umetnika nego ranije. Učestvovali su umetnici iz Rusije, Mongolije, Crne Gore i ja iz Srbije. Manji broj ljudi doneo je intimniju atmosferu, još jaču saradnju i dublju razmenu iskustava – kaže Marija.
Led kao učitelj
– Rad sa ledom je uvek izazov – krhak, providan, nepredvidiv materijal koji ne oprašta greške. I posle deset godina rada sa ledom, on me i dalje uči strpljenju, koncentraciji i poniznosti. Upravo zato ga volim. Harbin više nije samo destinacija – postao je mesto kojem se vraćam sa osećajem pripadnosti. Sve bolje poznajem grad, njegov ritam, njegove zime i njegovu dušu. Ovde se osećam kao kod kuće. Ova godina još jednom je potvrdila da skulptura nije samo umetnost, već univerzalni jezik koji povezuje ljude, kulture i emocije – čak i na temperaturama duboko ispod nule – ističe umetnica.
