Većina živi pod ”stambenim stresom”

Pixabay.com

Kriza stanovanja u Australiji se pogoršava, tvrde organizacije koje se brinu za dobrobit podstanara. Oni tvrde da se sada većina građana koji žive u iznajmljenim nekretninama nalazi pod „stambenim stresom“, odnosno da troše trećinu i više svojih primanja samo na plaćanje kirije.

Istraživanje koje je sprovela grupa „Svačiji dom“ (Everybody’s Home), pokazuje da četiri od svakih pet podstanara moraju da izdvoje više od 30 odsto svojih prihoda za krov nad glavom. Ovaj udeo najamnine u ukupnoj zaradi domaćinstava najčešće se uzima kao gornji prag pristupačnosti stanovanja, što se naročito odnosi na porodice sa niskim prihodima.

– Kirije gotovo neprestano rastu već više od jedne decenije i došli smo do tačke kada neki ljudi više ne mogu da apsorbuju ta povećanja – rekla je portparolka grupe „Svačiji dom“ Mai Azize.

Vlade ne čine dovoljno

Izveštaj koji je objavila ova organizacija nosi alarmantan naziv „Brutalna stvarnost“, a u okviru istraživanja anketirano je više od 700 ljudi. Prema prikupljenim odgovorima, oko 75 odsto podstanara je uplašeno za svoju finansijsku sigurnost zbog stambene krize u Australiji, ali i među vlasnicima stambenih kredita ova stopa je skoro ista.

Kada je reč o krizi na tržištu nekretnina za iznajmljivanje i naglim skokovima visine kirija u proteklim mesecima, iz grupe „Svačiji dom“ smatraju da države i teritorije nisu uspele da preduzmu dovoljno dobre korake, uključujući i one jurisdikcije koje su pokušale da ograniče povećanje stanarina, ali nisu daleko odmakli u toj nameri.

– Državni i teritorijalni ministri stambenog zbrinjavanja sastaju sa saveznom vladom u avgustu i želimo da tada savezna vlada pokaže neko vođstvo u svemu ovome. Ne samo da prepuste stvar vlastima u državama i teritorijama, već da ih zamole da učine nekoliko stvari. Pre svega da ograniče ova nepravedna povećanja stanarina, kao i deložacije bez razloga. Ovo su samo neki od problema koje su ljudi naveli u našoj anketi, a u svemu tome izostaju potezi savezne vlade – rekla je Azize.

Uticaj na mentalno zdravlje

U izveštaju se takođe navodi da je dve trećine podstanara reklo da kriza stanovanja utiče na njihovo mentalno zdravlje, što daje još dimenziju ovom problemu u koji je Australija upala naglim rastom kamata i povećanim prilivom imigracije posle kovid restrikcija.

Savezna vlada premijera Albanezea pokrenula je Fond za budućnost stanovanja (Housing Australia Future Fund) kako bi obezbedila deo neophodnog stambenog prostora. Međutim, ovaj program je naišao na više kritika nego pozitivnih reagovanja među stručnjacima.

Ipak, ministarka stanovanja Džuli Kolins tvrdi da će Fond „napraviti razliku“. Ona je takođe rekla da će vladin projekat ubrzavanja izgradnje socijalnih stanova, vredan dve milijarde dolara, pomoći da se obezbede hiljade novih domova širom Australije.

I vlasnici pod stresom

Zvanični podaci pokazuju da nisu samo podstanari pod stambenim stresom, već da njihovu sudbinu dele i mnogi vlasnici stanova koji otplaćuju kredite za nekretnine u kojima žive.

Banka državnih rezervi (RBA) je objavila da pritisak na zajmoprimce stambemih kritika sve više raste. U zapisniku sa poslednjeg sastanka Odbora RBA navedeno je da će szambeni stres za vlasnike kredita samo nastaviti da raste u drugoj polovini godine, pošto će mnogi u tom periodu preći sa niskih fiksnih kamatnih stopa po kojima su pozajmili novac za vreme pandemije, na visoke varijabilne kamate koje su trenutno na snazi u svim bankama.

Analiza Centra za društvena istraživanja i metode Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) pokazuje da se hipotekarni zajmoprimci suočavaju s najvećim troškovima stanovanja u odnosu na prihod još od 1984. godine. Takođe je otkriveno da su Australijanci sa stambenim kreditima zabeležili povećanje troškova stanovanja za 47 odsto, u odnosu na njihov prihod, u poređenju sa vremenom pre pandemije kovida.

Kriza se prelila u regione

Kada su cene najma nekretnina počele da vrtoglavo idu ka gore, manji gradovi i mesta u regionalnim delovima zemlje nisu bili toliko pogođeni kao veliki gradovi. Međutim, situacija se sada promenila i kriza snažno trese i regione, tvrdi Kerol Godvin iz organizacije „Angliker“ za Centralni Kvinslend. Prema njenim rečima, ljudi su ranije uspevali da nađu alternative, ali sada se to sve ređe dešava.

– Vlade država rade na problemu, ali nedovoljno brzo. U Kvinslendu recimo imamo manje od 500 novih realizovanih projekata socijalnog stanovanja u prošloj finansijskoj godini. U narednih 10 godina treba nam po 11.000 nekretnina godišnje, a ako ne dobijemo ni 500 socijalnih stanova u godini, onda ćemo teško „slomiti“ krizu – rekla je Godvin.