Tanjug

Povodom obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane (IFIMES) u analizi postavlja pitanje da li EU zaista može da pomogne u rešavanju kosovskog pitanja i konstatuje da su odnosi dve strane vrlo kompleksni i da se ne mogu gledati kroz prizmu “crno-belo“.

IFIMES ocenjuje da obnavljanje dijaloga ima više nego simboličan značaj. Ipak, kako se navodi, primetan je nejednak legitimitet glavnih učesnika obnovljenog dijaloga, jer na Kosovu premijer Avdulah Hoti nema političku težinu i podršku institucija za nastavak dijaloga kao predsednik Aleksandar Vučić u Srbiji.

Hotijeva vlada je prilikom formiranja dobila podršku 61 od ukupno 120 poslanika, odnosno minimum koji je potreban za izglasavanje, napominje se u analizi.

U parlamentu u Prištini „deluje snažna opozicija Pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova – stranke koje smatraju da aktuelna vlada nema legitimitet da vodi dijalog“, dodaje IFIMES.

Kompleksnost situacije na zapadnom Balkanu ilustrativno pokazuje ponašanje i odnos EU prema tom regionu, navodi se u analizi. Poslednjih desetak godina, otkako je region zapadnog Balkana prepušten na brigu EU, nisu zabeleženi značajniji pozitivni pomaci, a Rusija, Kina i Turska ojačale su svoju prisutnost i uticaj u regionu, navodi se u tekstu.

IFIMES piše da je „najiskusniji albanski političar i aktuelni predsednik Albanije Iljir Meta“ nedavno na temu velikodržavnih projekata izjavio da „velika Srbija nije uspela, a velika Albanija nije moguća“.

Plasiranje informacija o tzv. velikodržavnim projektima, bili oni velikosrpski, velikoalbanski ili velikohrvatski odvraća region od nužne saradnje na svim područjima, dodaje se.

„To, npr. uporno radi predsednik Crne Gore Milo Đukanović plašeći narod Crne Gore potencijalnim velikosrpskim hegemonizmom, kao negacijom crnogorske nacije i države, dok ignoriše prostu činjenicu da je upravo on lično bio najbliži saradnik Slobodana Miloševića i učesnik i izvršilac velikosrpskog projekta u 90-tim godinama prošlog veka“, navodi se u analizi IFIMES-a.

U tekstu se dodaje i da se Srbija u regionu optužuje da potkopava suverenost Crne Gore i BiH, da želi da „trampi“ Republiku Srpsku za Kosovo ili Kosovo za Republiku Srpsku, da destabilizuje Hrvatsku i da je oslonac za širenje ruskog uticaja na zapadnom Balkanu i u Evropi.

1 KOMENTAR

  1. Svi koji na Balkanu teže biti veliki, postaju sve manji i manji. Samo ravnopravnost i uzajamno postovanje čini sve balkanske narode velikim narodima.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime