Posle više od sedam godina, trgovinski lanci u Srbiji će potencijalno dobiti novu konkurenciju.
U pitanju je lanac hipermarketa Karfur (Carrefour), jedan od najvećih maloprodajnih lanaca u Evropi i Francuskoj sa tradicijom dugom 66 godina.
Informacija o zainteresovanosti Karfura da dođe u Srbiju došla je od Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, nakon što se ministarka sastala sa predstavnicima kompanije.
Stručnjaci smatraju da je svaki dolazak stranog lanca u Srbiju dobra vest, kako za tržište, tako i za potrošače, pogotovo kada je reč o velikom maloprodavcu kao što je Karfur, za koji se smatra da je začeo koncept „hipermarketa“.
Svojim dolaskom, Karfur bi se postavio kao konkurencija već aktuelnim trgovinskim lancima u Srbiji, a potencijalno bi moglo da dovede i do toga da neki od manjih lanaca budu primorani da zatvore svoje pojedinačne radnje.
Ipak, ova vrsta takmičenja na tržištu bi pre svega šla u korist potrošača, jer bi i drugi lanci bili primorani da snize cene, ukoliko bi Karfur ponudio namirnice po nižim cenama.
– Svaki dolazak novog trgovinskog lanca koji bi imao svoju logistiku i koji bi mogao da razgrana prodajnu mrežu doveo bi do toga da bi taj lanac na tržištu morao da se bori cenama. Da bi preoteo deo kolača od postojećih trgovinskih lanaca, on bi morao da bude jeftiniji, što bi nateralo druge lance da se tome odupru i sami snize cene, tako da je svaka konkurencija dobrodošla za potrošače – rekao je Dejan Gavrilović iz potrošačkog udruženja „Efektiva“.
Međutim, treba postaviti nekoliko pitanja. Prvo, da li će Karfur uopšte doći u Srbiju, s obzirom na to da su, kao i mnoštvo drugih lanaca iz inostranstva, u prošlosti već imali ovu nameru koju nisu ispunili?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković tvrdi da, upravo iz ovog razloga, ovakve stvari nema mnogo smisla najavljivati u ranim fazama.
– Treba se prisetiti da je Karfur jedan od prvih lanaca koji je razmatrao dolazak na naše tržište, i to još 1995-96. godine, kada je rađena i analiza pet lokacija za Karfur u Beogradu. Oni su imali vrlo ozbiljnu nameru da dođu, ali su odustali iz različitih razloga koji su ih u drugoj polovini devedesetih godina zatekli na ovim prostorima – kaže Petković.
Govoreći o potencijalnom smanjenju cena koje bi doneo njihov dolazak, Petković smatra „da mi u poljoprivredi imamo ozbiljne probleme kada je u pitanju proizvodnja mesa i mleka, upravo zato što su mali proizvođači potpuno isceđeni, a cede ih domaći prerađivači koje pritiskaju veliki trgovci“.
Sa druge strane, kakva su iskustva potrošača poslednjih godina kada je u pitanju dolazak stranih lanaca u Srbiju?
Poslednji veliki trgovinski lanac koji je iz inostranstva došao u Srbiju bio je Lidl. Te 2018. godine, kada su prve radnje svečano otvorene, ovaj maloprodajni div bio je atrakcija za srpske potrošače, koji su, u potrazi za nižim cenama, kvalitetnijim namirnicama i boljom uslugom u odnosu na već postojeće trgovinske lance, stajali u redovima ispred Lidlovih prodavnica.
Međutim, kako je vreme prolazilo, ispostavilo se da je broj novina koje je Lidl doneo u Srbiju manji nego što su se mnogi potrošači nadali da će biti.
– Lidl jeste doneo neke novine potrošačima. Što se tiče cena, Lidl jeste malo povoljniji od ostalih, doduše, oni imaju i neke svoje brendove, ali pitanje je da li je odnos cene i kvaliteta realan u odnosu na druge lance – smatra Gavrilović, ali je dodao i da „nema logike da Karfur dođe u Srbiju i ima iste cene kao i svi drugi“.
Petković ističe da Lidl jeste doneo novo iskustvo u Srbiju, ali da je i samo potvrdio ono što smo već znali o domaćim, ali i o stranim trgovcima, a to je da „trgovci rade samo sa profitom, ovde i svuda u svetu“.
