EPA
Nebojša Pavković

General pukovnik Nebojša Pavković u ekskluzivnom intervjuu za „Vesti“ povodom 21. godišnjice agresije NATO na SRJ kaže da je njegov prvi komentar tog 24. marta 1999. godine, u 20. 07 časova kad su pale prve bombe bio: „Da li je moguće da neko u dvadesetom veku, bezobrazno nesrazmernom silom, u srcu Evrope, bombarduje malu, suverenu i međunarodno priznatu zemlju i njen miroljubivi i hrabri narod. – Ali, kako su minuti prolazili vratio sam se u realnost i shvatio da nisam u nekom ratnom filmu, već surovoj zbilji. U tim trenucima nisam izdavao nikakva naređenja jer bi to bilo suviše kasno. Sve što je trebalo narediti jedinicama, već sam uradio, i bio sam miran jer sam znao da će komandanti i vojnici izvršiti sva moja naređenja u potpunosti – počinje priču o događajima na Kosmetu legendarni komandant Treće armije i kasnije načelnik Generalštaba VJ general-pukovnik Nebojša Pavković.

On je u opširnom intervjuu, kog će „Vesti“ objaviti u celosti u sledećim nastavcima, detaljno objasnio šta se sve dešavalo tokom 78 dana pakla u južnoj srpskoj pokrajini, ali i otkrio brojne, do sada nepoznate detalje iz gotovo nestvarne odbrane otadžbine pripadnika Vojske te 1999. godine.

Kada ste saznali da će Srbija biti bombardovana 24. marta?

– Komanda Treće armije i ja smo pratili sve šta se događalo u oktobru 1998. godine, posle potpisivanja sporazuma između Miloševića i Holbruka, i znali smo da je bombardovanje SR Jugoslavije izbegnuto tim sporazumom. Međutim, konkretna saznanja da će doći do bombardovanja, došla su odmah posle pregovora u Rambujeu. Pošto je naša delegacija odbila da potpiše ponuđeni tekst, znao sam da će ubrzo uslediti agresija na SRJ. Agresivnu medijsku kampanju pratile su i vojne aktivnosti. Vazdušne snage NATO su bile u 48-časovnoj gotovosti, a u Makedoniji je bila instalirana operacija „Zajednički garant“, koja je bila predviđena za izvlačenje članova Misije Oebsa sa Kosmeta u slučaju ugrožavanja njihove bezbednosti. Takođe, u okviru operacije Orlovo oko, komanda NATO-a razmatrala je učešće vazdušnih snaga iz Makedonije, Rumunije i Bugarske.

I potonji događaji dali su vam za pravo.

Četiri dana pre agresije, 20. marta, Kosmet bez razloga napustili članovi posmatračke misije, njih oko 1.200, sa oko 420 vozila. Kada su, na kraju, Kosmet napustila još 400 preostalih verifikatora, pomoćnih službenika i prevodilaca, uglavnom Šiptara, shvatio sam da počinje planirana agresija i da je ništa ne može zaustaviti, a da u narednih 48 časova komandi Treće armije i jedinicama predstoji trka sa vremenom. Zbog ovakve situacije naredio sam svim jedinicama posedanje položaja i rejona odbrane, a Savezna vlada proglasila je stanje neposredne ratne opasnosti.

Kako je tekao taj prvi dan agresije i gde ste se Vi nalazili?

– U 18.00, 24. marta 1999. godine 31. operativni centar Generalštaba izvestio je Komandu Treće armije o velikoj koncentraciji avijacije na jugu Albanije i najavio mogućnost avio-udara po jedinicama u zoni odgovornosti Armije. Tog dana sve vreme sam bio u Komandi Prištinskog korpusa u Prištini. Oko 18.30 otišao sam do vojnog hotela da uzmem svoje stvari. U povratku, kada sam sa ađutantom Milekićem bio u liftu, zazvonio mi je telefon i javio mi se neko čiji glas mi se učinio poznatim, i pitao da li je to Pavković. Ja sam potvrdio posle čega je on rekao: „Ovde predstavnik NATO-a. Vama se pruža mogućnost da sačuvate svoju armiju, da sačuvate svoju zemlju, jer ako to ne učinite bićete uništeni.“ Odmah sam isključio telefon i shvatio da neko iz komande NATO ima moj broj i da su me locirali. Ubrzo zatim, oko 20.07, počele su da padaju prve rakete po Prištini, a neki krstareći projektili su u niskom letu proleteli zgradu komande Korpusa.

Komanda prva na udaru

Sa terase zgrade komande posmatrali smo prvih 10-15 minuta bombardovanja. Sve je izgledalo nestvarno, kao u ratnom filmu. Eksplozije su se čule i videle po čitavom gradu. Gađana je kasarna Kosovski junaci, zgrade autobuske stanice, carine, Tankovi NIS-a i zgrade u naseljima Dardanija i Kičma.

Među prvim ciljevima gađano je Osnovno komandno mesto Treće armije u Kuršumliji koje je po mom naređenju 12 časova ranije premešteno na drugu lokaciju. Dok je avijacija agresora sejala smrtonosni tovar iz vazduha, na zemlji su terorističke snage OVK krenule u masovne napade na jedinice Prištinskog korpusa, u cilju nanošenja gubitaka i stvaranja panike među našim jedinicama.

Neprijatelju ni pedalj zemlje

Kako Vam je uspevalo da 78 dana igrate mačke i miša sa NATO?

– Našu borbu za odbranu zemlje sa NATO ne bih mogao uporediti sa igrom mačke i miša, čak ni kao borbu Davida i Golijata. Bila je mnogo složenija i teža borba, da bi se upoređivalo sa tim. Kad se radi o tome ko je bio pobednik, zavisi kako ko gleda na ishod agresije. Kao komandant Treće armije, koja je bila na težištu udara glavnih snaga agresora i koja je branila Kosmet i jug Srbije, pobedom smatram uspešno izvršeni zadatak. A on je bio decidan: sprečiti da agresor zauzme i pedalj naše teritorije. To je za mene pobeda.

Ranije su Vas kritikovali zbog izjava da smo pobedili NATO?

– Nije naša zemlja izvodila agresiju na tuđu državu, a naša Vojska nije izvodila ofanzivna dejstva, pa da proglašavamo pobedom zauzimanje tuđe zemlje. Mi smo sprečili zauzimanje naše teritorije i sačuvali živote naših vojnika i sačuvali Treću armiju od uništenja. Imajte u vidu da je Treća armija preživela agresiju najjače i nepobedive armade na svetu NATO.

Veterani da budu primer

Nekadašnji legendarni komandant Treće armije pozvao je i sve građane Srbije u zemlji i inostranstvu, kao i sve svoje bivše saborce da slede sva uputstva i naredbe Vlade Srbije kako bi se odbranili od pandemije virusa korona .

– Za razliku od 1999. godine danas smo suočeni sa nevidljivim neprijateljem protiv koga se ne može boriti oružjem, već mudrošću i disciplinom. Građani Srbije moraju da slušaju uputstva svog rukovodstva da bismo iz ove neravnopravne bitke kao narod izašli kao pobednici. Pozivam sve svoje bivše saborce da pomognu svojim primerom, ali i na delu se još jednom stave na raspolaganje svojoj otadžbini kako bi se Srbija izborila sa ovom užasavajućom pandemijom – kaže Nebojša Pavković, koji se nalazi u zatvoru u Finskoj na osnovu presude Haškog tribunala kojom je osuđen na 22 godine zatvora.

U ovoj zemlji je zabeležen jedan smrtni slučaj i ukupno 620 zaraženih od virusa korona, a general Pavković kaže da su u zatvoru gde se nalazi već preventivne mere zaštite.

– U Finskoj je uvedeno vanredno stanje. Već neko vreme su zabranjene posete zatvoru, a zabranjene su i sve zajedničke aktivnosti poput sportskih. Svi se pridržavamo tih uputstava i preporuka. Jedino takvom disciplinom i Evropa može da se izbori sa ovom pošasti – naglašava Pavković.