Nedavni slučaj samoubistva tinejdžera ponovo otvara pitanje pravnog regulisanja upotrebe ali i zloupotrebe AI softvera na svetskom nivou.
Nakon što je šesnaestogodišnji tinejdžer Adam Rejn iz Kalifornije počinio samoubistvo, njegovi roditelji su okrivili ChatGPT da je odgovoran za smrt njihovog sina.
Kakav će biti ishod ove tužbe? Može li veštačka inteligencija zaista da nagovori čoveka da digne ruku na sebe, ali i na druge? Na ova pritanja odgovaraju gosti Jutra na Prva TV – advokat Vojin Šaljić i IT stručnjak Vojislav Rodić.
Roditelji nastradalog tinejdžera su nakon samoubistva svog sina podneli tužbu protiv kompanije Open AI koja razvija softver Chat GPT, da je odgovorna za smrt njihovog sina. Da li je to osnovana tužba i kakav bi mogao da bude ishod?
“Ovaj slučaj će evidentno biti presedan u pravnom smislu. Kao i su smislu definisanja prava u oblasti informacionih tehnologija koje se odnose na veštačku inteligenciju. Slučaj može da se okonča na dva načina: Ili će biti osuđujuća presuda, tako da OpenAI isplati određeni vid odštete i proglasi se odgovornim kao kompanija koja razvija aplikaciju veštačke inteligencije; Ili će biti oslobođeni odgovornosti”, kaže advokat Vojin Šaljić.
Kompanija OpenAI izjavila je nakon tužbe da unapređuje zaštitne mere u svom softveru za prevenciju kriznih situacija.
Ako bi se zaista dokazala odgovornost kompanije koja razvija Chat GPT za ovaj čin? Da li bi bili odgovorni rukovodioci kompanije, ili programeri koji su razvijali ovaj softver? Ili svi ponaosob?
“Kao i svaki drugi softver, veštačka inteligencija zapravo nije eksterno biće koje egzistira u svetu i koje mi možemo da identifikujemo. To je softver koji se nalazi na određenim platformama i ima veoma jake kapacitete da pretražuje, prikuplja, skladišti i obrađuje informacije, što daje inteligenciju tom softveru.
Odgovornost, u slučaju da se dokaže krivica aplikacije i da bezbednosni standardi aplikacije nisu bili zadovoljavajući, je na kompaniji (OpenAI) i samim tim odgovorno lice u kompaniji snosi posledice”, kaže Šaljić.
“Sada imamo Uredbu o veštačkoj inteligenciji u Evropskoj uniji. Jer uobičajeno, pravo kasni za onim što nastaje i trudi se da reguliše nove stvari koje se pojavljuju. U evropskoj Uredbi su prvo definisane kategorije koje su izrazito rizične, poput primene veštačke inteligencije u zdravstvu, saobraćaju i svugde gde može da dođe do negativnih posledica”, kaže IT stručnjak Vojislav Rodić.
