Duborescu Rajku Šinikoviću, rodom iz Konjica, a od Dejtona nastanjenog u Višegradu, poveren je izuzetno odgovoran posao da izrezbari ikonostas u hramu posvećenom caru Lazaru i kosovskim mučenicima u Andrićgradu. On već četiri meseca sa sinovima Predragom, Nemanjom i Dejanom svoje znanje i umeće, uz post i molitvu, prenosi na lipovo drvo specijalno nabavljeno u Rumi na kome, kao božjom rukom, niču ornamenti – cvetovi, vinova loza, krstovi…
– Sve to radim pažljivo, odmereno i bez problema, jer carske dveri, stubovi i kapiteli gde će zanavek biti ugrađene ikone moraju biti što verodostojniji onim iz manastira Visoki Dečani, koje je sagradio zadužbinar Stefan Dečanski – kaže Šiniković.
Ikonostas će biti visok devet, a širok 5,5 metara i na njemu će se nalaziti pet velikih ikona. Sam krst će biti visok pet metara.
|
Samouki duborezac
|
– U svaki potez dletom i čekićem na lipovini ugrađujem deo svog bića, one najtananije umetničke niti koje mi je Bog podario, jer sam svestan da će mnogi znani i neznani vekovima moleći se Bogu u hramu gledati fine linije ikonostasa, diveći im se istovremeno – govori umetnik.
Dosad je urađeno oko 80 odsto predviđenog posla na izradi ikonostasa i za mesec dana on će u delovima biti predat idejnom tvorcu Andrićgrada, režiseru Emiru Kusturici.
– Planirano je da posle ovoga ikonostas u Beogradu, u umetničkim radionicama, bude poliran, a njegovi ornamenti presvučeni zlatnim listićima. Delovi predviđeni za ikone biće oslikani umetničkim radom naših poznatih ikonopisaca – dodaje Šiniković.
Emir Kusturica je čest gost u radionici Šinikovićevih, u naselju Vučine, gde dođe da vidi da li je svaki detalj verodostojno prenet sa crteža iz manastira Dečani. Pod veštim rukama hercegovačkih duborezaca se i ispravljaju "neke greške" koje su zapažene na originalnom ikonostasu iz zadužbine Stefana Dečanskog. Šef gradilišta u Andrićgradu Radomir Stojić kaže da su u toku pregovori oko ikonopisanja hrama.
– Profesor Kusturica će uz blagoslov SPC angažovati pet najboljih umetnika ikonopisaca kako bi ikone bljesnule punim sjajem do Vidovdana ove godine i velike proslave otvaranja grada od kamena na ušću Rzava u Drinu – kaže Stojić.
