Foto: Ilustracija/Pexels.com
Voce

Zbog slabijeg roda voće skuplje za 80 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ovo vide i kupci u radnjama gde se sezonsko voće sve češće kupuje na komad.

Cene poljoprivrednih proizvoda i one u ribarstvu u julu ove godine, u odnosu na isti mesec 2020. povećane su za 30,7 odsto, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Rekorder u rastu cena, po statistici, jeste voće koje je u odnosu na isti mesec prošle godine skuplje za 84,2 odsto. Ovo jasno vide i kupci u Srbiji po cenovnicima u radnjama gde se sezonsko voće, kako kažu trgovci, sve češće kupuje na komad.
Razlog za ovako visoke cene je smanjena proizvodnja u Evropi i svetu, dok je Srbija imala pad prinosa zbog izrazite suše u jednom periodu, kaže profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo.

Ovaj trend, dodaje, nije zabeležen kod svih voćnih vrsta. Recimo, kod jagoda je cena bila niža, trešnje su u otkupu bile i do 50 odsto jeftinije. Kako ističe, borovnica, malina i kupina su doživele cenovni procvat, tu je bio rekordan rast, a skuplje su i breskve zbog poremećaja na tržištu. Skočila je i cena kruške zbog loših vremenskih uslova u vreme oprašivanja.

– Krenula je berba jabuke gala, na veliko se prodaje za oko 40 evrocenti i to je dobra cena. Ali za zlatni delišes, koji tek dolazi, nudi se od 20 do 22 evrocenta, što je izuzetno niska cena jer je u Italiji ostalo dosta te sorte jabuke od prošle sezone. Očekuje se rast proizvodnje od oko 10 odsto u EU ali i rekordan rod jabuke u Srbiji. Plašim se ipak da će biti problema s plasmanom i cenom tog voća – ističe sagovornik.

Na pitanje do kada će potrošači skupo plaćati voće, on odgovara da je problem u tome što dok ono stigne do njih “prođe nekoliko ruku, a svi očekuju zaradu”.

– Tako realno imamo hiperprodukciju jabuke, a to se u radnjama ne vidi. Same zadruge bi trebalo da imaju svoja prodajna mesta, da naše voće ima prednost u odnosu na uvozno – kaže Keserović.

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da su vremenski uslovi učinili svoje i da postoji deficit gotovo svih voćnih vrsta. Kada je reč o voću koje dolazi sa strane, razlog je i ogroman rast cena transporta zbog pandemije.

– Poslednje informacije pokazuju da jagodastog voća nema gotovo nigde u svetu. Svi su podbacili u proizvodnji – ističe jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo. Podseća da je samo malina u ovoj sezoni koštala gotovo dvostruko više nego u 2020. dok je kupina sa 40 ili 50 dinara, po kilogramu, sada u otkupu dostigla cenu od 310 do 330 dinara. To se, međutim, ne može reći i za aroniju koja je ove godine ponovo izuzetno jeftina u otkupu zbog čega proizvođači odustaju od proizvodnje, kaže on.

– Aroniju su pre nekoliko godina potencirali trgovci i proizvođači sadnog materijala. Ali ona u svetu ima ravnu krivu tražnje. Koristila se u najvećem broju slučajeva kao podloga i bojadiser za sokove, ali postoje druge biljne vrste koje su jeftinije i više se koriste, tako da se aronija ne traži, a proizvođači imaju sve manje interesa da je gaje – objasnio je Leposavić.

1 KOMENTAR

  1. Mozda neko bude pre ili kasnije zakljucio da ako je sve poskupelo onda je verovatno pojevtinio dinar. Ali ovoj vlasti ne odgovara da obznani da je inflacija pojela plate i penzije i da se realna vrednost dinara krece negde izmedju 190-210 dinara za 1 €

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime