Iran se suočava sa najtežom sušom u proteklih šest decenija, dok posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja vodnim resursima postaju nepovratne.
Rezervoari presušuju jedan za drugim, a kapacitet najvećih brana u ključnim gradovima pao je ispod tri odsto. Stručnjaci upozoravaju: država ulazi u fazu takozvanog “vodnog bankrota”, trenutka kada potrošnja trajno nadmaši raspoložive resurse.
Iran još nema nikakav konkretan plan za upravljanje krizom. U međuvremenu, džamije i hramovi širom zemlje ispunjeni su molitvama miliona građana koji više ni ne očekuju da vlasti preuzmu inicijativu.
Šesta uzastopna godina suše dovela je zemlju do ivice, a naučnici upozoravaju da iscrpljeni rezervoari više ne mogu da se obnove prirodnim tokom. Od početka novembra u celoj zemlji palo je tek dva milimetra kiše, umesto uobičajenih 56. U Teheranu i dvadeset provincija nije pala ni kap.
Rashod je već stigao do metropole od 12 miliona ljudi, gde su uvedene restrikcije u vodosnabdevanju. Predsednik Irana Masud Pezeškijan upozorio je da bi, ako se trend nastavi, evakuacija delova grada mogla postati neizbežna.
Glavni rezervoari Teherana na ivici kolapsa
Pet ključnih rezervoara koji napajaju Teheran vodom približavaju se takozvanom “mrtvom vodostaju” – nivou na kojem više nije moguće zahvatanje vode. U njima je ostalo oko 10 odsto ukupnog kapaciteta.
Građani već govore o tome da će čitavi gradovi morati da se sele ka obali.
“Svi rezervoari za Teheran nalaze se u centru zemlje. Niko ih nikada nije prebacio ka moru. Za to neko mora da odgovara”, kaže jedan stanovnik glavnog grada.
Poljoprivreda guta više od 90 odsto raspoložive vode
Devetnaest glavnih brana u zemlji je potpuno presušilo, a još dvadesetak zadržava manje od pet odsto kapaciteta. Više od 90 odsto ukupne količine vode troši poljoprivreda.
Iran sa svojih 90 miliona stanovnika proizvodi oko 85 odsto hrane potrebne za sopstveno tržište, ponajviše zbog sankcija i strateškog pokušaja da se umanji zavisnost od uvoza žitarica. Ali ta samodovoljnost sada dolazi na naplatu.
Trećina ukupne vode u zemlji nestaje zbog fizičkih gubitaka, ilegalnog zahvatanja i loše organizacije.
“Mesec i po dana nije bilo kiše. Zemlja je žedna. Poljoprivrednici su očajni”, kaže jedna Iranka.
