Dugo najavljivana vojna parada u Zagrebu biće održana danas i na njoj će, kako se očekuje, učestvovati gotovo 3500 pripadnika pešadijskih, motorizovanih i mehanizovanih jedinica sa oko 500 borbenih i neborbenih vozila.
Radi se o najvećoj, četvrtoj paradi od osamostaljenja Hrvatske, a prema rečima potpredsednika Vlade i ministra odbrane Ivana Anušića koštaće između dva i tri miliona evra.
Prema listi koju od 2006. godine objavljuje Global Fajerpauer, Hrvatska je na 74. mestu i, od država bivše Jugoslavije najjača je posle Srbije, koja je zauzela 63. mesto, piše hrvatski portal Indeks.
Prema tim podacima objavljenim u januaru, u oblasti vazduhoplovstva Hrvatska zauzima 79. mesto s ukupno 67 letelica, od kojih je 50 operativno. Među njima se nalazi osam borbenih aviona, 28 helikoptera i 21 trenažni avion, s tim da su joj u međuvremenu isporučeni svi, ukupno 12 polovnih Rafala koje je kupila od Francuske, što će značiti i napredak na narednoj listi.
Prema spomenutim podacima s početka godine, Hrvatska raspolaže sa 45 tenkova, od kojih je 36 spremno za upotrebu. Takođe poseduje 42 jedinice raketne artiljerije (34 operativne), 25 jedinica samohodnih topova, (20 operativnih) i 42 jedinice topova tegljača (34 operativna). Ukupno ima 2.848 vozila, od kojih je 2.278 u operativnom stanju.
U kategoriji mornarice Hrvatska se nalazi na 59. mestu sa ukupno 30 plovila, uključujući 10 patrolnih brodova. Prema službenim i najnovijim procenama za 2025. godinu, Hrvatska vojska ima nešto više od 14.000 aktivnih pripadnika, dok rezervni sastav broji oko 20.000 pripadnika.
Javnost će danas moći da vidi čime sve Oružane snage raspolažu – od tenkova Leopard, Pancir haubica, oklopnih vozila Bredli do borbenih aviona Rafala, Bajraktara pa do FPV dronova domaće proizvodnje.
Prekretnica se dogodila upravo sa nabavkom francuskih borbenih aviona Rafal, najvećom akvizicijom Oružanih snaga od osamostaljenja. Hrvatska se odlučila za kupovinu ukupno 12 polovnih Rafala, koji predstavljaju, navodi list, tehnološki vrhunac u kategoriji borbenih aviona.
Ukupna vrednost s PDV-om i procenjenim troškovima indeksacije cena doseže 1,152 milijarde evra.
Hrvatska je kroz nekoliko faza dogovorila i obezbedila ukupno 12 helikoptera Black Hawk. Reč je o američkim višenamenskim vojnim helikopterima, poznatima po pouzdanosti i mogućnosti brzog transporta vojnika ili opreme. Deo njih bio je donacija SAD.
Dogovorena je i nabavka 50 nemačkih tenkova Leopard 2A8. Hrvatski Leopardi stići će 2028. godine, dok će na paradi danas biti prikazani pozajmljeni Leopardi i starije varijante, najavio je ministar Anušić. Cena jednog takvog tenka iznosi između 25 i 30 miliona evra, a cena celog paketa biće poznata tek nakon što bude potpisan ugovor o kupovini, piše portal.
Prva četiri borbena vozila tipa Bredli isporučena su u januaru Hrvatskoj vojsci, a reč je o prvom delu isporuke od ukupno 89 borbenih vozila Bradley, koja su donacija SAD.
Krajem prošle godine doneta je odluka o nabavci bespilotne letelice sistema Bajraktar TB2 u ukupnom iznosu od 95 miliona američkih dolara. Radi se o taktičkoj bespilotnoj letelici dugog dometa koja može sprovoditi obaveštajne, nadzorne, izviđačke i oružane napadačke misije.
List podseća da Hrvatska trenutno proizvodi FPV (Frst-person vju) dronove. Razvija ih osiječka firma Orqa.
– To nisu samo dronovi kamikaze, to su dronovi koji obavljaju zadatke i vraćaju se u bazu. FPV dronovi koji su u ovom trenutku najbolji na svetu – rekao je Anušić.
Hrvatska kupuje i najmoćnije oružje u svojoj istoriji, navodi portal, a reč je o osam raketnih sistema HIMARS, vrednih gotovo 290 miliona dolara, o čemu je odluka već doneta u parlamentu.
Prema stručnjacima, kupovina ovakvog sistema promeniće odnose u regionu, gde niko nema HIMARS. U Evropi ga, prema dostupnim informacijama, imaju samo Poljska, Rumunija i Ukrajina, a nabavljaju ga Italija, Letonija i Estonija.
Ministar Anušić najavio je da će Hrvatska nastaviti sa ulaganjima u vojsku.
– Ove je godine Hrvatska dosegla 2 posto ukupnog iznosa BDP-a za odbranu i nastavlja dalje. Do 2027. planirano je da dosegne 2,5 posto, do 2030. godine 3 posto – rekao je Anušić u aprilu.
