Trinaestogodišnja A.D. (13) iz Male Krsne koju su dve devojčice toliko pretukle da je nakon toga morala da jede na slamčicu, ponovo je meta nasilnika i to svojih vršnjaka iz odeljenja.
Samo što se oporavila od prethodnog napada i primila izvinjenje devojčica, pre dva dana usledilo je novo maltretiranje, usred časa fizike u OŠ “Đura Jakšić”.
Umesto da se povuče, A.D. je ovoga puta rešila da stane na crtu nasilnicima i uz odobrenje mame napisala je detaljnu izjavu o onome što se dogodilo.
“Juče 6.10. poslednjeg časa imali smo čas fizike. Kada je nastavnik počeo da predaje, S. D. je vikao, izlazio iz učionice. Ja nisam mogla zbog njega da čujem šta nastavnik predaje, gde sam se požalila nastavniku da ja ništa ne čujem i da opomene S. D. kako bismo mogli da pratimo nastavu.
– Ja nisam plaćen da vas smirujem već sam plaćen da predajem. Ja ću da predajem nastavu, a vi se igrajte jer je meni bitno da se vidi da sam ja predavanje održao – reči su nastavnika koji se okrenuo i počeo da piše po tabli.
– E sad neću ni da predajem, radite šta hoćete – S. je bez prestanka vikao, a ovo su bile nastavnikove reči.Navodno nastavnik nije hteo da drži nastavu, rekao je S. da ispriča jedan vic. S. je počeo da priča vic gde sam ja nemarno ponavljala sve za njim, i upitala sam ga da li je lepo kada ništa ne čuješ i kada ne možeš od drugog ni da pričaš.
Tada je počeo V. A. da mi preti, kako će da me slomi ako ne budem prestala da ometam S.D. V.A. mi je te pretnje ponovio dva puta i počeo je da me gađa hemijskom olovkom. Pošto je S. video da ima podršku V., ustao je sa svog mesta i došao do mog stola, tada je sto podigao i lupio je moj sto o pod, i rekao mi je “je*em ti mamu u pi*ku”.
Ja sam se tom prilikom uplašila da me na izlazu ne pretuku njih dvoje jer su mi na času već pretili. Učiteljica Milica je bila prisutna tokom događaju kao i ostali učenici i svi su bili šokirani tim događajem.”
Majka Slavica Dimkovski kaže da je i povodom ovog incidenta održan sastanak u školi, ali da se Centar za socijalni rad, koji je zadužen za slučaj njene ćerke i dalje slabo uključuje.
– Sastanak je trajao dva sata, bili su tu direktorka, sekretar škole, psiholog. Zaključili su da je pretnja dečaka bila u afektu i da je moja ćerka provocirala. Ćerka mi je rekla da zbog nasilnog dečaka niko ne može da prati nastavu i da ga ona nije vređala, već da je ponavljala reči za njim samo da bi video kako je to kad neko priča istovremeno i ometa druge da čuju – priča Slavica.
Ona kaže da je svesna da je nasilja bilo i da će ga uvek biti, ali da joj je porazno što se od njene ćerke očekuje da ćuti šta god da joj kažu.
Socijalni radnici su već dva tri puta upućeni od škole da reaguju, jer je reč o problematičnim porodicama. Ne znam zašto ne reaguju. Direktorka škole redovno razgovara sa mojom ćerkom i vodi računa – navodi Slavica.
Podsetimo, devojčicu su 16. septembra napale godinu dana starije devojčice, učenice iste škole. Sve je počelo provokacijama i ružnim rečima, a onda su je te učenice sačekale posle škole i brutalno pretukle.
Devojčica je pokušala da pobegne, ali su je sve vreme, putem od 300 metara, konstantno šutirale, čupale i polivale sokom. Zadobila je ičašćenje vilice, zbog čega je jedno vreme jela na slamčicu.
Kasnije su joj se izvinile na sastanku Tima za sprečavanje nasilja, a škola je za njih organizovala posebne radionice.
U Centru za socijalni rad u Smederevu, koji je zadužen za ovaj slučaj, nisu odgovorili na pitanja koja smo im postavili.
