pixabay.com

Bečki ekonomski institut (WIIW) izašao je danas sa letnjom prognozom, u kojoj predviđa da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u ovoj godini biti 2,9 odsto, a za Srbiju predviđa 3,6 odsto.

Na osnovu te prognoze Srbija će, zajedno sa Crnom Gorom, imati najveći rast sa 3,6 odsto.

Za iduću godinu WIIW za Srbiju predviđa rast od 3,4 procenata, koliko se prognozira i za 2024.

Za EU WIIW prognozira rast za ovu godinu od 2,4 odsto.

WIIW ističe da negativne posledice rata u Ukrajini različito pogađaju zemlje srednje, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE).

Otpornim na krizu pokazalo se 11 članica EU centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

I pored velike inflacije, energetske krize, problemima sa isporukama i padom dinamike industrijske proizvodnje ove godine biće moguće izbeći recesiju, smatraju eksperti WIIW.

Ključni faktor za privredni rast u tim zemljama je privatna potrošnja.

Dok privrede EU, Zapadnog Balkana i Turske rastu, situacija je drugačija u Ukrajini, Rusiji, Belorusiji i Moldaviji, navodi WIIW.

Tako se očekuje veliki pad privrede Ukrajine, i to za više od jedne trećine.

Rusija, sa padom BDP-a od sedam odsto, prošla je bolje od prolećne prognoze WIIW, koji je očekivao minus devet odsto.

Belorusija ima negativan privredni rast od -4,5 odsto, a Moldavija od minus jedan odsto.

WIIW ukazuje da je rat imao razarajuće posledice po ukrajinsku privredu, te da su štete dostigle već oko 60 odsto prošlogodišnjeg BDP-a.

I pored prilagođavanja uslovima rata privreda je uspela da dostigne kapacitet koji je za 40 odsto niži nego pre rata, ukazuje ekspert za Ukrajinu Olga Pinjuk.

Ona je istakla da je nedavno dobijeni status kandidata za prijem u EU pozitivan signal koji će podstaći reformske napore.

Što se Rusije tiče WIIW konstatuje da je ta zemlja do sada bolje savladala sankcije nego što se očekivalo na proleće.

– Međutim, nazire se u Rusiji ekonomski šok na rate. Može se usporiti pad, ali pun efekat zapadnih sankcija će se tek osetiti – naglašava Vasilij Astrov, ekspert za Rusiju u WIIW.

Ukazao je da su već dramatična iskakanja u proizvodnji usled nedostajućih zapadnih komponenti.

– Tamo gde to već nije slučaj je samo pitanje vremena kada će se desiti, pošto se rezerve troše velikom brzinom – kaže Astrov.

Takođe, dodaje, i embargo na uvoz nafte u EU će se iduće godine negativno odraziti na rusku privredu.

Eksperti WIIW upozoravaju da visoka inflacija i energetska kriza utiču negativno na privredni rast.

Ukoliko nafta i gas tokom zime budu racionalizovane istočna Evropa mogla bi upasti u recesiju, navodi se u prognozi.

1 COMMENT

  1. Znači – Ukrajna više od 33% pada, Rusija -7% (sa preko 1200 različitih sankcija i povlačenjem svih firmi sa Zapada), Srbija +3,6%…a Nemačka bez gasa (u junu je imala deficit od milijardu evra- prvi put od 1991. god)???… Baltičke zemlje bez gasa i nafte iz Rusije???…Holandija i Francuska sa socijalnim nemirima i štrajkovima???… Bitne su nam ove informacije, sada kada nas svi ubedjuju da je prioritet Srbije put u EU !

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here