Posle godina tavorenja, priča o OFK Beogradu je u poslednje vreme ponovo romantična, sa jasnim pogledom u svetlu budućnost. Klub sa Karaburme se diže na svim nivoima, a ambiciozna uprava privolela je početkom godine Simu Krunića, svojevremeno i beka OFK Beograda, da se, skoro 14 godina posle izborenog opstanka u eliti sa plavo-belima, vrati na poznatu klupu.
Prvi zajednički cilj je ostvaren – “romantičari” su u srpskoligaškoj trci pretekli Zemun i plasirali se u Prvu ligu. Međutim, to je tek početak…
– Nema šta da se čeka, odmah napadamo Superligu Srbije – kategoričan je Krunić, počinjući priču za “Vesti”. – Dva mesta vode direktno, dva kroz baraž. Za jesenju sezonu bili bismo zadovoljni da budemo među prvih pet. Bitno je da iz utakmice u utakmicu ostvarujemo povoljne rezultate. Svesni smo da ima dosta kvalitetnih ekipa i da će biti jako teško. Mi smo, međutim, doveli dobra pojačanja na svim pozicijama. Treba to još malo da se “skocka” i da se od tih fudbalera napravi najbolji tim.
O ostalim kandidatima za elitni rang je, možda, još rano govoriti, ali…
– Dobre sastave imaju Metalac, Grafičar, Inđija, Jedinstvo (Ub), Radnički (SM)… Tu je, naravno, i Kolubara, posle svih peripetija su uvršteni među prvoligaše. Može da iznenadi Smederevo 1924 koje je, isto kao i mi, ušlo uz Srpske lige. Stvari će se iskristalisati posle šest kola. Neka ekipa može da uđe slabije u prvenstvo, pa da se diže tokom utakmica. Nije samo bitan kvalitet fudbalera, ima i do atmosfere.
Tim OFK Beograda se dosta promenio u odnosu na srpskoligašku.
– Došao nam je levi bek Nikolić, iskusni Nikola Vujadinović, povratnik Saša Marković, pa Ilić, Kahvić, Georgijević, Ivanović, Ademi… Dosta kvalitetni fudbaleri. Uz one koje smo zadržali, mislim da imamo ozbiljnu ekipu.
Zemunci sami krivi
Osvrt na bitku u Srpskoj ligi Beograd sa Zemunom, sa nekoliko meseci distance…
– Bilo je i najpoštenije da odluka padne u međusobnom duelu. Oni su za svoj neulazak krivi sami. Igrali su na svom terenu, imali od 30. minuta fudbalera više. Bila je fantastična atmosfera, i naši i njihovi navijači…
Saradnja sa upravom je, kaže, besprekorna.
– To su sve sinovi mojih prijatelja – Zvezdana i Dejana Terzića, Kostadin i Balša, od Milije Babovića Stefan, od Mitra Mrkele Andrej, tu je Vlada Rašić… Divni su, svi ulažu maksimalno. Kad tražim nešto, oni završe to juče (smeh).
Na terenu, najiskusniji su “produžena ruka” stručnog štaba.
– I ko ne voli OFK Beograd, kad dođe zavoli ga. Takva je sredina. Kasalica, Kaluđerović, prošle godine Lola Smiljanić, tu je Gojković, sada Vujadinović… Mnogo dobri momci, prihvataju mlađe saigrače, tu imamo dobru koheziju.
Duh romantike se pobudio posle dugo vremena…
– Pravi se veštački teren, renovira se stadion, svlačionice, kancelarije… Radi se VIP loža, kafe-restoran. OFK Beograd će brzo infrastrukturno biti na nivou superligaša. Dok u neki klub ne dođu “jaki” pojedinci, teško može da se digne. Da ne pričamo o Zvezdi i Partizanu – znamo koliko je uloženo u TSC. Dragan Obradović stoji iza Čukaričkog, Vojvodina ima uvek iza sebe pokrajinu. Na igračima i na nama u stručnom štabu je da vratimo čelnicima kluba sve što je uloženo u OFK Beograd.
Dve greške Klementea
Krupna stavka Krunićevom u “si-viju” – uloga pomoćnika u stručnom štabu reprezentacije Srbije u dva navrata. Duže sa Havijerom Klementeom kao selektorom, kraće sa Mladenom Krstajićem. Dva, rezultatski, ne baš berićetna perioda.
– Sa Klementeom je bilo sjajno iskustvo. Divan čovek. Mislim da je presudna u to vreme bila disciplina reprezentativaca. Morali su da budu više fokusirani. Klemente je imao mišljenje da je reprezentacija svetinja. Nije mu padalo na pamet da će neki tu njegovu dobrotu da iskoriste. Tražili su mu slobodan dan više, da imaju ovo, ono… Radomir Antić, koji je došao posle, zabranio je sve to. Nije išao na svest igrača, za razliku od Klementea. A, fudbaleri – željni Beograda, prijatelja… Da se vide sa nekim, da izađu… Nije to trebalo tako. Takođe, potcenili smo ekipu Kazahstana kada je Klemente promenio nekoliko igrača, da napravimo najbolji tim protiv Portugala, misleći da Kazahstance možemo da dobijemo i sa nekim drugim fudbalerima koji nisu bili standardni. To je, isto, bila greška. Zbog te dve stvari nismo otišli na Evropsko prvenstvo.
Sa Krstajićem beše znatno kraće.
– Samo dva okupljanja. Imali smo prijateljski meč protiv Nemačke, sa Portugalom smo odigrali nerešeno. Posle poraza u Ukrajini 5:0, a pre susreta smo slovili za favorite, bez obzira što smo pobedili sledeću utakmicu, savez je odlučio da raskine saradnju sa Krstajićem, što je automatski značilo i moj odlazak.
Kruna u Jagodini
Jagodina je, sa Simom na klupi, 2013. ostvarila istorijski uspeh osvojivši Kup Srbije, pobedom nad Vojvodinom (1:0) u finalu na stadionu Partizana. Kaže Krunić da mu je to kruna dosadašnje karijere.
– Sve je funkcionisalo perfektno u to vreme, dok se nisu povukli neki ljudi koji su vodili Jagodinu. Još jedna potvrda da klub može da napreduje samo kad ima jake ljude. Bilo je blagostanje. Mogao sam da dovedem fudbalera kog sam hteo, imali smo dobar budžet. Jagodina je bila hit – do finala Kupa, jednom osvojen trofej. Tri godine zaredom je igrala Evropu, a vidite koliko se sad klubovi muče da dođu do evropskih takmičenja. Za kratku istoriju superligaškog fudbala u Jagodini – fenomenalan uspeh.
Etiketa “trener spasilac” prati Krunića već duže vreme.
– Imao sam period gde sam uzimao ekipe koje su se borile za opstanak. Uspevao sam da ostanem sa OFK Beogradom, Čukaričkim, sa Surduličanima. I, Jagodina, dok nisam došao, borila se za opstanak, pa smo napravili rezultat za Evropu. Jedino nisam uspeo da opstanem sa Inđijom. Bio sam tamo samo devet kola. Igrali smo sa Vojvodinom kod kuće, presudna utakmica. Pobeda protiv nas donosila im je drugo mesto tako da su ušli maksimalno u taj meč. Dobili smo crveni karton, izgubili od jakog rivala. Nismo uspeli da ostanemo u ligi, a bili smo jako blizu.
Koliko je samo klubova pomenuto u ovoj priči… Trenerska vrteška u Srbiji je nemilosrdna.
– Kad ste dugo u tom poslu, svesni ste da je to kod nas tako. Ako se ne poklope rezultati, neminovno je da odlazi trener, pošto je nemoguće menjati igrače. U Vojvodini je Radoslav Batak imao jako težak raspored. Igrao je sa Crvenom zvezdom i Partizanom uz dve evropske utakmice protiv Apoela. Nije imao rezultat, ali ne znam koliko je on sam mogao da utiče na to. Mislim da je Apoel kvalitetnija ekipa od Vojvodine, imaju bolje fudbalere. Igrao je, dakle, sa tri bolja tima od sebe, nije uspeo da pobedi i u klubu su odlučili da raskinu saradnju sa njim. Da nije OFK Beograd sad ušao u Prvu ligu, ja bih verovatno otišao. Sad se postavlja cilj da uđemo u elitu. Bez obzira na to što su u klubu moji prijatelji, ako vidimo da nam ne ide, ukoliko bude bila potrebna promena – ja nemam neki dugoročan ugovor. Dogovaramo se prijateljski. Svi mi smo svesni da nas jedino rezultat drži, shodno ciljevima kluba – zaključuje Krunić.
Risto Vidaković veza sa “Vestima”
Ozario se Krunić kad smo se dogovarali za razgovor za “Vesti”. Za naš list ga vezuje blizak prijatelj još iz sarajevskih dana, takođe bivši fudbaler i sada uspešni trener, Risto Vidaković.
– Risto i ja se i porodično družimo – ističe Krunić. – On je bio kapiten Sarajeva, ja Željezničara, igrali smo gradske derbije. Prijatelji smo već 40-ak godina. Kvalitetan je trener, dobre rezultate je pravio na istoku. Sarađivali smo zajedno sa selektorom Havijerom Klementeom u stručnom štabu reprezentacije Srbije. Imamo baš bratski odnos.
Uprava Radničkog potcenila Floru
Krunićeva epizoda u niškom Radničkom 2019. pamti se, nažalost, po eliminaciji od Flore već u 1. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.
– Preuzeo sam ekipu desetak dana pred duel sa Estoncima. Oni su bili u prvenstvu, fizički spremniji od nas. Gledao sam ih, analizirao i moje mišljenje je bilo da jako teško možemo da ih prođemo. Kad sam rekao ljudima iz kluba da bi dobar rezultat bio da odigramo tamo nerešeno, oni su mislili “Ko je ta Flora? Mi treba da dobijemo obe utakmice”. Čekao nas je Ajntraht… Nisam uspeo za to kratko vreme da napravim ekipu koja bi mogla da se suprotstavi rivalu. Imao sam Bojovića koji je došao samo nekoliko dana ranije… Iz tima koji je osvojio drugo mesto u Superligi otišla je većina nosilaca igre.
To je, kaže, i bio razlog odlaska:
– Ljudi iz uprave već su se raspitivali za ulaznice za meč sa ekipom iz Frankfurta. U prvenstvu nije bilo loše – dobili smo tri utakmice, u Lučanima igrali nerešeno, izgubili na “Marakani”. Imali smo 10 bodova posle pet kola, ali mi je sudbinu odredila Flora i odnos kluba prema tom neuspehu. Još i navijači – imao sam sukob sa njima dok sam vodio Čukarički. Sve je to donelo negativnu atmosferu.
Nije stigao do Gvardiole
Pokušao je Simo da dođe do Pepa Gvardiole, da se lično upozna sa njegovim načinom rada i usavrši svoje znanje:
– Nisam imao tada posao, pa sam hteo da ispratim kako radi Gvardiola. Pokušao sam preko Kolarova, nije bilo moguće. Pep je moderan trener koji u svakom klubu napravi rezultat. Ranije je to bio Murinjo. Tu je i Simeone, bez obzira na to što način njegove igre mnogima ne odgovara. On je, međutim, tačno znao šta može sa Atletikom. Stigli su do dva finala Lige šampiona, osvojili prvenstvo pored Barselone i Reala.
Više ne vlada čvrsta ruka
Treneri – nekad i sad…
– Ranije su imali čvršći karakter, da ne kažem da su bili apsolutisti. Imao sam trenera Milana Ribara pred rat u Željezničaru, izuzetno strog čovek. Dizao je fudbalere svojom ličnošću, ali je bilo i malo straha. Treneri su sad više psiholozi i više se oni prilagođavaju igračima, dok je ranije bilo obrnuto. Ne mogu da tražim od nekog igrača neke stvari koje on nema. Taktiku, sastav, sve to određujem prema ekipi koju imam. Bez obzira na to što u OFK Beogradu mogu da dobijem sve, još nismo u mogućnosti da dovodimo superligaške igrače i da od najboljih pravimo i najbolju ekipu.
Svuda pođi, u Radnik dođi
Klupa Radnika Kruniću dođe kao bumerang. Tri puta vodio Surduličane:
– Imam dobar odnos sa ljudima koji vode klub. Dva puta je bila borba za opstanak. Ovaj treći put sam bio kratko, samo četiri utakmice. Tako smo se i dogovorili. Postavili smo cilj da osvojimo sedam bodova, a skupili smo svega tri. Nisam uspeo da ostvarim cilj. Čestitao bih Radniku i stručnom štabu – ekipa koja je bila u najnepovoljnijem položaju uspela je da ostane u ligi.
Velika pomoć Lole Smiljanića
Pojačani su “romantičari” sada i u stručnom štabu. Među Krunićevim pomoćnicima je Milan Lola Smiljanić:
– Kao fudbaler nam je mnogo pomogao da se uđe u Prvu ligu. Bivši kapiten Partizana, veliki as… Njegova želja je bila da se priključi stručnom štabu. Predivan momak, profesionalac, mogu o njemu da kažem sve najbolje.
Čukarički idealan za razvoj
U Čukaričkom, poput OFK Beograda, takođe behu, pored jedne igračke, dve trenerske epizode:
– Kad sam prvi put došao, 2010, Saša Mihalović je bio predsednik, a sportski direktor Nenad Bambalić. Bila je jako teška situacija, na polusezoni smo imali osam bodova, a ostali smo u ligi i to mi je jedan od najvećih uspeha u karijeri.
I to godinu dana posle, takođe, izborenog opstanka sa OFK Beogradom. A, povratak na Banovo brdo u sezoni 2018/19…
– Borili smo se za Evropu i uspeli. Čukarički iz godine u godinu pokazuje da je dobro organizovan klub. Mnogo je lako da se radi tamo. Obezbeđeni su maksimalni uslovi za rad, dovode se kvalitetna pojačanja. Imaju jednu od najboljih škola kod nas, stalno ubacuju mlade fudbalere. Vrhunski klub za razvoj i igrača i trenera.
