Među brojnim donatorima iz naše dijaspore koji skoro svakodnevno šalju pomoć u Rašku oblast-Sandžak povremeno se pojavljuju i dobri ljudi raznih vera i nacija koji nikada nisu kročili u ovaj deo Srbije. Bilo je do sada Nemaca, Rusa, Amerikanaca, Belgijanaca, Holanđana i Austrijanaca, a prvih dana maja pridružila im se i Italijanka Sofija koja živi i radi u Beču, posredstvom svojih prijatelja Sandžaklija na radu u ovoj zemlji, sa kojima često prelistava “Vesti”, nevoljnicima u Novom Pazaru i okolini ona je poslala pomoć od 200 evra.
Dobro srce
U dogovoru sa svojim prijateljima, poreklom sa Peštera, koji takođe godinama hleb zarađuju u glavnom gradu Austrije i koji su prvomajske i vaskršnje praznike proveli u rodnom kraju, gospođa Sofija je želela da sa po 100 evra obraduje Vukomira Tomovića i njegove nepokretne sinove Ivana i Predraga, žitelje Novog Pazara i porodicu Baždar iz Sjenice.
Porodica Rahić, takođe poreklom iz Sandžaka, iz Ciriha je poslala 200 franaka, po 100 franaka Novopazarki Bajri Suljević koja punih 27 godina u podstanarskoj sobici na periferiji grada, sama i bez ikakvih primanja, brine o nepokretnoj ćerki Arijti, i Dušimiru Vuksanoviću, bolesnom(šlogiranom) i usamljenom starcu iz zabite Pačevine na padinama Golije.
Donacija od 100 evra stigla je i iz Beograda i obradovala je Novopazarku Atifu Ljajić samohranu majku koja sa penzijom od 150 evra jedva prehranjuje sedmogodišnju ćerku Alinu.
Nama je svaka pomoć zlata vredna, nemoćni smo da bilo šta radimo i zaradimo, nemamo ni socijalnu pomoć, čitaoci Vesti i bukvalno nas prehranjuju, da nije pomoći iz dijaspore moji nepokretni sinovi Ivan i Predrag bi gladovali i ne bi imali za lekove. Hvala od srca dobrotvorki Sofiji iz Austrije, neka joj bog podari svu sreću i radost ovog sveta – poručuje Vukomir Tomović i naglašava da će donaciju iz Beča, kao i sve dosadaše, trošiti za lekove, struju, namirnice i ogrev.
I donacija porodici Baždar otići će na lekove i ogrev, Elko Baždar i njegove sestre Safija, Sabaheta i Ela (svi imaju probleme u mentalnom razvoju) ističu da, iako je na pragu leto, već misle na i strahuju hoće li imati dovoljno drva i uglja, ali i najpotrebnijih namirnica. Donaciju iz Beča potrošiće za kupovinu drva.
Ogrev i svetlo u nam uvek najvažniji, za hranu se, kad u kući ostanemo bez hleba, snađemo u sjeničkoj narodnoj kuhinji, hvala svim dobrim ljudima – kaže Elko.
Za toplu kuću
Hvala puno porodici Rahić, njihova pomoć stigla nam je u pravom trenutku dok, odvajajući od usta, sakupljamo novac za kupovinu ogreva, u sobi nam uvek gori šporet pa trošimo puno drva, već se pripremamo za zimu. Da nije čitalaca “Vesti” i dobrotvora iz dijaspore, koji su uz nas duže od decenije, ja i Arijeta bi se smrzavale, bog neka čuva ovu dobru porodicu – poručuje Novopazarka Bajra Suljević.
Pomoć iz Ciriha i meni mnogo znači, dugo nije bilo nikakvih donacija, pa sam za hleb i namirnice morao da se snalazim kako znam i umem, kupiću najpre lekove i pokušaću da odem do lekara, ako šta ostane izmiriću bar deo duga za struju, hvala beskrajno porodici Rahić i svim dobrotvorima, čitaocima “Vesti”, koji me neprekidno podržavaju skoro dve decenije, dobri ljudi me hrane, leče, greju i još drže u životu, hvala im do neba, da nije bilo Vesti i ljudske dobrote umro bih u bedi i samoći – priča delimično šlogirani(preživeo tri teška moždana udara) starina Dušimir Vuksanović jedini žitelj zabite Pačevine na padinama Golije.
Bez krova nad glavom
Siromašna Novopazarka Atifa Ljajić, koja se prvi put porodila u šezdesetoj godini, sa penzijom od 150 evra, sama brine o svojoj sedmogodišnjoj ćerki Alini koju je dobila nakon pete vantelesne oplodnje. Poslednjih godina stan joj plaća jedna dobrotvorka iz Kanade, a dobri ljudi iz celog sveta povremenim donacijama omogućuju joj da prehrani svoju mezimicu.
– Od jedne dobre gospođe iz Beograda uoči Prvog maja stiglo mi je 100 evra, biće nam za ishranu, hvala joj do neba, nadamo se da će nam i gospođa iz Kanade pomoći da platimo kiriju i tako i za narednih šest meseci obezbedimo krov nad glavom – priča Atifa.
