Zaboravljeni heroji I sv. rata (4): Na bojištu krvava đačka knjižica

Stanislav – Staško Sondenmajer je najmlađi poginuli učesnik Cerske bitke

– Jedna od takvih priča jeste i sudbina Stanislava – Staška Sondenmajera, najmlađeg učesnika velike Cerske bitke koji je poginuo u tom slavnom boju – kaže Goran Vilić, istoričar iz lozničkog Muzeja Jadra.

Prema njegovim rečima, Stanislav je imao 17 godina kada je Austrougarska uputila ultimatum Srbiji i nedugo zatim krenula u napad otpočevši tako Prvi svetski rat, i odmah je hteo da se prijavi u srpsku vojsku.

– Stanislav je bio sin tada poznatog hirurga Romana Sondermajera, sanitetskog pukovnika, i Stanislave, rođene Đurić. Ugledavši se na stariju braću Tadiju i Vladisava, on je, iako je tada bio učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije, želeo da se prijavi u dobrovoljce, ali mu to otac nije dozvolio. Inače, dečakov stariji brat Tadija bio je poznati srpski pilot. Stanislav je pobegao od kuće i negde kod Šapca prijavio se u vojsku koja ga je prihvatila – kaže Vilić.

 

Poginula i majka

Porodica Sondermajer pretrpela je teške udarce u svega nekoliko dana. Staškova majka Stanislava (služila u sanitetu kao bolničarka) nije dočekala smrt sina-junaka izgubivši život dva dana pre njegove pogibije.

 

Kako je bio izuzetno mlad, određeno je da služi u pozadini, dalje od bojišta, ali dečaku to nije bilo dovoljno časno i preklinjao je da ga prebace u prve borbene redove. Njegova upornost urodila je plodom i prebačen je na front. Borbe na Ceru bile su strašne, Austrougari su nadirali ubijajući sve na svom krvavom putu, a srpska vojska pokušavala je da ih zaustavi u odsudnoj odbrani.

Nažalost, među onima koji su život dali u odbrani otadžbine našao se i mladi Stanislav samo nekoliko dana posle stupanja u vojsku. Tokom 18. avgusta, u vreme najžešćih borbi, dok je i nebo gorelo iznad Cera, a jeka topova i eksplozije nebrojenih granata tresli zemlju, Staško je poginuo kod Pocerskog Dobrića. Tako je postao najmlađi srpski borac koji je izgubio život u cerskoj operaciji.

 

Smrt malog junaka Trećeg konjičkog puka potresla je prekaljene ratnike, one koji su smrti u oči gledali u dva Balkanska rata i koji su se smrti već dosta nagledali.

 

Profesorov zapis

Vest o Staškovoj smrti uzdrmala je i njegovog profesora Miodraga Ibrovca koji je čuvši za stradanje zapisao: "Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka, boravi večni san na polju časti."

O ovom hrabrom mladiću, pravom primeru iskrenog i velikog rodoljublja, danas se ne zna mnogo. Prema zapisima, bio je pripadnik Trećeg konjičkog puka, a poginuo je četiri-pet dana po stupanju u vojsku.

Njegovo telo žene mesta Bogosavac sahranile su u centru sela gde je kasnije podignut spomenik najmlađem heroju Cerske bitke. One su na bojištu pronašle palog dečaka u uniformi, a u njegovom džepu krvavu đačku knjižicu. Nedaleko od poginulog junaka pronađen je njegov dnevnik, umotan u okrvavljenu maramicu. U njemu je učenik-borac Staško opisivao događaje na frontu, svoje utiske o atmosferi koja je tih paklenih dana vladala na Ceru i oko njega, ali i svoja osećanja i duboku tugu zbog majčine smrti.
Da ga na poprištu slavne bitke nisu pronašle žena Bogosavca, o Staškovoj sudbini se možda ne bi nikad ni saznalo.

 

Zaboravljeni heroji I sv. rata:

1. Dečak koji je srušio tri cara
2. Devojački peškir spasao vojnika

3. Deca svezana za austrijski top

KRAJ

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime