Godina 2035. dugo je važila za prelomni trenutak u evropskoj automobilskoj industriji – trenutak kada bi na tržištu smele da se registruju samo nove automobile sa nultom emisijom CO₂, što bi u praksi značilo kraj za klasične benzince i dizelaše. Ali čini se da će taj plan ipak biti ublažen.
Sve oči evropskih proizvođača automobila sada su uprte ka Briselu, gde Evropska komisija 10. decembra predstavlja novi, opsežan predlog regulacije CO₂. Najvažnije pitanje je: da li će EU popustiti i odustati od potpune zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine?
Prema informacijama koje prenosi nemački Bild, na stolu je kompromis. Privatni kupci bi i posle 2035. mogli da kupuju nove benzince i dizelaše, dok bi kompanije morale mnogo brže da pređu na električna vozila i ispune stroge kvote.
Evropska komisija, pod vođstvom Ursule fon der Lajen, prema navodima Handelsblatta, radi upravo na takvom rešenju. Prema predlogu, poslovne flote bi morale da dovedu svoj udeo električnih automobila do sledećih nivoa:
– 2027. godine – najmanje 50% novih registracija mora biti električno
– 2030. godine – čak 90%
– u pregovorima se pominjalo i 100% potpuna elektrifikacija
Ovo su ključne brojke, jer službena i flotna vozila trenutno čine oko 60% svih novih registracija u EU. U 2024. godini, električnih je bilo svega 12,4% u tom segmentu – što znači da bi za samo šest godina taj broj morao da poraste više od sedam puta.
Paralelno se vodi debata o tome da li plug-in hibridi i vozila sa range-extenderom (malim benzinskim motorom koji samo puni bateriju tokom vožnje) mogu da se tretiraju kao vozila sa nultom emisijom. Ta odluka bi mnogim državama i kompanijama značajno olakšala prelazak na nove standarde.
Još jedna mogućnost je da svaka država sama sprovodi pravila za službena vozila, kroz svoje poreske podsticaje. U Nemačkoj, recimo, električni automobili već dugo imaju ogromne poreske olakšice. Umesto standardnog oporezivanja od 1% vrednosti vozila, vozači električnih službenih automobila plaćaju porez od samo 0,25% ili 0,5%, što pokazuje jasnu nameru da se tržište gura ka „zelenoj“ mobilnosti.
EU sada pokušava da izbalansira klimatske ciljeve, realnost tržišta i nezadovoljstvo auto-industrije. Jedno je sigurno – odluka koja će pasti u decembru uticaće na gotovo svakog vozača u Evropi, piše Poslovni.hr
