Lična arhiva
Centar Beograda uoči Prvog svetskog rata

Na mestu gde se danas nalazi Poreska uprava, nekada je bila vila najbogatije Beograđanke koja je u njoj živela sama, sa gusanom, nemačkim ovčarom i kokoškama. Iako je imala oružani list sa 12 komada oružja, ubijena je u podrumu svoje vile. To je bio najveći nerešeni slučaj beogradske policije koji su pratili i svetski mediji. Policija je tada prvi i jedini put zvanično angažovala i telepatu.

Najveći, najteži, najmisteriozniji slučaj beogradske policije desio se januara 1933. kada je usred Beograda nestala ćudljiva milionerka Draga Mitrićević. Preka, škrta i povučena, živela je sama u ogromnoj vili u centru grada, uz svoje čuvare – gusana, nemačke ovčare i kokoške. Kada je dobio zadatak da reši misteriju, Rada Popović, načelnik Odeljenja beogradske kriminalističke policije, čupao je sebi kosu od muke.

Od oca državnog savetnika i supruga-upravitelja dvora Karađorđevića, ime gospođe Dimitrijević-Mitrićević bilo je s početka prošlog veka među poznatijim u beogradskoj varoši. Porodični imetak, potom i udajom učvršćene veze sa dvorom, predodredili su joj lagodan život.

Držala se ova beogradska dama dostojanstveno i sa stilom. Sugrađani su je poznavali po otmenosti i lepoti, sve do trenutka kad je doznala za muževljevo neverstvo.

Prvi srpski triler o nestanku najčuvenije Beograđanke

Knjiga „Do viđenja“ prvi je srpski dokumentarni triler koji se bavi čudnim nestankom najbogatije Beograđanke svih vremena. Autor Živojin Žika Petrović priča odakle inspiracija za ovo neobično delo.

– Šetajući Novim grobljem, koje je veliki otvoreni muzej, među brojnim skulpturama i vrednim spomenicima, u jednom momentu sam ugledao jedan veliki, visok, širok spomenik i dve reči uklesane na njemu – do viđenja. Mene je to zaintrigiralo i tako je krenula istraga koja je urodila plodom.

Triler „Do viđenja“ opisuje jednu neverovatnu ličnost – najbogatiju Beograđanku svih vremena koja je bila vrlo tajanstvena, misteriozna, čudna, povučena, a ujedno i poznata. Bila je opsednuta time da će da je ubiju i da će da joj otmu njene milione i njeno blago. „Imala je oružni list za 12 komada oružja – pištolji, revolveri puške, karabini, dvocevke. Jedan revolver je stalno nosila za pojasom.”

Gusan na prvoj liniji odbrane

Žika Petrović priča i na koje načine se još dovijala kako bi se osećala sigurnije:
– Draga je živela sama u kući od 2.000 kvadrata u centru Beograda u ulici Kralja Milana 5. U toj kući je imala samo jedan ormar i jedan krevet. Imala je i jednog gusana koji je bio prva linija odbrane. Znate za priču da su guske odbranile Rim – one imaju neverovatan osećaj da na daljinu primete nekog ko dolazi i počnu da gaču.

Tako je Draga šest godina držala tog gusana kao alarm. On je živeo sam u prvih 300 kvadrata njene vile. U sledećih 300 kvadrata su bila dva nemačka ovčara, a u trećem delu kokoške i pilići – niste mogli da prođete a da ih ne uzbunite. Tek u četvrtom delu kuće je živela ona sama.

Priča i odakle Dragi Mitrićević ta vila i veliko bogatstvo koje je ljubomorno čuvala.

– Bila je ćerka Jovana Dimitrijevića Mitrićevića koji je bio poreklom iz Kragujevca. Njegov otac je bio bogataš pri dvoru, kao i Jovan. Bili su velike škrtice, neverovatno su umeli da oplode kapital, ali sve su čuvali, ništa nisu trošili. Sve je to potom pripalo Dragi i njenoj sestri. Međutim, one su se toliko posvađale oko nasledstva da nisu progovorile do kraja života. Čak su i jednu fotelju testerom presekle napola.

Koliko banaka, toliko štednih knjižica

A koliko je zapravo Draga bila bogata govori i to što je u svojoj kući imala 16 štednih knjižica – koliko je banaka tada bilo u Beogradu, toliko je knjižica imala, a u njima upisani milionski iznosi.

– Najveći sef u Izvoznoj banci na Terazijama bio je njen – kaže autor knjige. – Kada je policija otvorila taj sef, rasuli su se dijamanti, rubini, safiri, zlato, srebro, novac. Celih 12 sati je trajao popis tog sefa. Tim popisom stvari počinje moja knjiga, a nastavlja se prijavom policije da je baba Draga nestala.

Telo pokojne Drage nađeno je u podrumu njene vile, „u prašini i memli te prazne i zloslutne zgrade, ispod gomile nabacanih sanduka, isečenih drva i letava“, priča Žika Petrović.

Vlasnica skoro polovine akcija Narodne banke ostajala dužna pekaru

Peto februarsko jutro godine 1933. osvanulo je uz dotad retko zaprepašćenje na licima Beograđana. Očiju prikovanih za izdanje “Politike”, saznavali su detalje zločina koji će postati jednim od najzagonetnijih koje Beograd pamti.
– Toliko je tenzije bilo da nisu samo domaći mediji svakodnevno izveštavali već i svetski koji su pisali o nestanku čuvene milionerke.

Imala je brojne nekretnine, akcije, preduzeća, skoro polovinu akcija Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. A ostajala je dužna dinar, dva pekaru preko puta svoje kuće, nije imala kod sebe. I tako iz dana u dan. Imala je samo jednu crnu haljinu, šešir, jednu bluzu, ništa nije trošila na sebe”, priča Žika Petrović.

Jedini slučaj kada je policija angažovala telepatu

Knjiga „Do viđenja“ je specifična i jer govori o prvom najvećem nerešenom slučaju beogradske policije, ali i po tome što je to prvi i jedini slučaj kada je policija zvanično angažovala telepatu u pokušaju da pomogne.

– To je bio neviđen skandal, pa umalo da jedno jutro Vlada Kraljevine nije pala – priča autor i dodaje da roman opisuje događaje koji su slika karaktera tadašnjeg društva u Beogradu, ali i ovog današnjeg.
Na mestu nekadašnjeg zločina, u kući gde je Draga provodila svoje samotne dane, danas stoji zgrada Poreske uprave.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime