Druže Tito, mi smo tvoji, ti si naš, glasila je jedna od brojnih čestitki koju su doživotnom jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu, na njegov rođendan, uz Štafetu mladosti, uručivali najuspešniji omladinci Jugoslavije.
Ovaj datum, 25. maj, svojevrsno je podsećanje da su se 2020. navršile četiri decenije od smrti “najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti”, 32 od kada je od Vardara do Triglava prokrstarila poslednja Štafeta mladosti i 28 kako više nema Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Na Titovom grobu u Kući cveća na Dedinju svake godine se okuplja mnogo njegovih pristalica iz svih bivših jugoslovenskih republika. Neretko su se tu slušale “Internacionala”, “Po šumama i gorama”, “Od Vardara pa do Triglava”, “Živela Jugoslavija” i tako su se bar na tren stapali u zajedništvo koga više nema, iskazujući žal za vremenima koja zovu “Titova Jugoslavija”.
– Tito je i naša i svetska najveća istorijska ličnost, državnik svetskog glasa koji je obeležio 20. vek i svi pokušaji da se njegova dela obezvrede su bezuspešni – kaže Mira Tokanović, predsednica Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji.
Ime Josipa Broza Tita, prema njenim rečima, i posle 40 godina ukazuje na ličnost najviših dometa, kao lidera KPJ i SKJ, vrhovnog komandanta NOP Jugoslavije 1941-1945. i oružanih snaga SFRJ, kao predsednika SFRJ i jednog od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.
– Titovo ime i delo i dalje živi u svesti ne samo naših ljudi i naroda. Ne blede sećanja na vreme sa drugom Titom, simbolom oslobodilačke borbe, socijalističke revolucije i izgradnje, boljeg života, ne samo radnika i radnih ljudi Jugoslavije, već čitavog progresivnog i pravednog sveta. Kroz vreme i praksu, vlastodršci su se osvedočili da je jedini pravi put Titov, pa pri rešavanju nekih problema, pribegavaju iskustvu iz tog vremena – ukazuje naša sagovornica.
Broza nema od početka osamdesetih godina, a devedesetih je nestala i najveća država na Balkanu. Kraj Subotice danas postoji četvrta Jugoslavija koja je, prema rečima predsednika organizacije Mini Jugoslavija Gorana Gabrića, osnovana da se nikada ne zaboravi država koja je postojala osam decenija. Centralno mesto u toj zemlji ima skulptura Josipa Broza.
– Tito je bio poznata ličnost i važna figura na svetskom nivou. Uspeo je ne samo da odbrani državu od fašizma, već i da ujedini njene narode u borbi i da kao predsednik od razrušene zemlje stvori visokorazvijenu evropsku državu – priča on.
Broz je, kaže, najveća atrakcija države jugonostalgičara, a Gabrić podseća da je na otvaranju spomenika Titu, pored volontera iz deset zemalja sveta, bio i Titov unuk Joška Broz.
– Tito je ljudima prepoznatljiviji od Jugoslavije. Znaju ga kao državnika i u okviru Pokreta nesvrstanih kao borca protiv kolonijalizma i neoliberalizma – kaže Gabrić.
Njegov stric Blaško Gabrić, osnivač Mini Jugoslavije, vratio se kući posle 13 i po godina pečalbe u Kanadi i to opisuje kao povratak iz pakla u jugoslovenski raj.
Država je ostala bez Tita, potom je pao Berlinski zid i znao je da će “Jugoslaviju rasturiti kao bugarsku skupštinu”, jer kapitalizam neće radnička prava.
– Nisam dao da zemlja u kojoj sam se školovao i bio reprezentativac u gimnastici bude obrisana kao da je nije bilo. Osnovao sam Mini Jugoslaviju na 3,5 hektara sa 3.500 stabala drveća i spomenikom Titu, istom kao u Kući cveća – priča on.
U dva navrata je kao omladinac vežbao na sletu u čast rođendana “najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti”.
– Mogu s ponosom da kažem da iz naše Mini Jugoslavije od njenog osnivanja i dalje Štafeta mladosti, svakog 25. maja, stiže u Kuću cveća – priča osnivač neobične države koja ima 8.500 članova sa “crvenim pasošima”.
Ceo svet na sahrani
Tito je kao predsednik velike SFRJ koja je imala 20 miliona stanovnika u Pokretu nesvrstanih okupio 120 država. Sedeo je sa najvećim svetskim državnicima, a u Beogradu ugostio predsednike SAD Ričarda Niksona 1970. i Džeralda Forda 1975. Džimi Karter je bio na Titovoj sahrani na koju je došlo 38 državnika, pet prinčeva, 209 delegacija iz 128 država i 700.000 ljudi.
Gosti sa svih strana
Goran Gabrić objašnjava da je kod vremešnih “jugonostalgičara” iz svih bivših republika koji su česti gosti uočljiv “žal za Titom i lepim životom”, radnim akcijama izgradnje zemlje i sećanje na velike sportske, ali i kulturne uspehe.
– Poseti nas i na hiljade naših dijasporaca i stranaca sa svih meridijana – kaže on.
