commons.wikimedia
Američki vojnici

Broj američkih vojnika se povećava u Norveškoj, u neposrednoj blizini ruske granice. Ovde je u januaru stiglo oko 1.000 marinaca. Istovremeno, američki političari i generali sve češće daju izjave o porastu tenzija na Arktiku, koje, po mišljenju stručnjaka, oni sami stvaraju. Za šta Pentagon priprema Norvešku?

Američki marinci su došli u Norvešku iz Severne Karoline u okviru takozvane rotacije. Amerikanci koriste ovaj trik već nekoliko godina – jedne jedinice zamenjuju druge, a američki vojni kontingent je praktično stalno prisutan u zemlji.

Zadatak američkih marinaca u Norveškoj

Zadatak marinaca je da, pod vođstvom norveških instruktora, nauče kako da vode borbene operacije u surovim uslovima Arktika i da ostvare blisku saradnju sa kolegama iz NATO-a.

U februaru će Amerikanci, Norvežani, kao i Holanđani i Britanci (oko 10.000 vojnika ukupno) učestvovati u velikim manevrima “Udruženi vikinzi 2021”. Članice NATO-a će razraditi brzo kretanje trupa na velike daljine, ovladaće metodama razmene informacija na svim nivoima i sprovešće nekoliko zajedničkih operacija.

Vežbe “Udruženi vikinzi” se održavaju svake godine. Trupe, oklopna vozila, artiljerija, avioni, brodovi i podmornice, simuliraju borbene operacije visokog intenziteta na površini od nekoliko stotina kvadratnih kilometara, uglavnom u šumskim i planinskim predelima.

Vojni stručnjak Aleksandar Žilin istakao je u razgovoru za RIA Novosti da, prema američkoj vojnoj doktrini, njihova vojska uči da se bori uglavnom u inostranstvu.

“Zato je državna politika struktuirana na takav način da se američka vojska permanentno pojavljuje u drugim zemljama radi vežbanja borbenih akcija, izviđanja, obletanja aerodroma, obilaženja morskih puteva”, objašnjava on. “Posebna pažnja se posvećuje zajedničkim operacijama, jer SAD uvek ratuju koristeći tuđe ruke”.

Prema rečima stručnjaka, Pentagon veštački pogoršava situaciju, pošto SAD i NATO uporno nastavljaju sa svojim pretenzijama koje se odnose na Arktik.

“Vežbe marinaca će biti ofanzivne, a ne odbrambene”, uveren je Žilin. “Takođe će razraditi akcije protiv Rusije. Ako generalno analiziramo NATO manevre u Evropi, jasno se vidi da su organizovani tako da stvaraju zonu napetosti za Moskvu. Naša vojska ne može da ne reaguje, posebno na ono što se dešava u Norveškoj. Nema panike, ali snage i sredstva se preusmeravaju jer moramo u potpunosti da kontrolišemo situaciju i ne dozvoljavamo provokacije”.

Arktička strategija SAD

Ekspert analitičkog kluba “Valdaj” Artjom Kurejev ističe da Amerikanci imaju svoju razvijenu infrastrukturu na Aljasci za vežbanje taktika borbenih akcija na Arktiku, ali ipak više vole da treniraju u Norveškoj.

“To im je potrebno kao liderima NATO-a. Norveška je najstarija članica Alijanse. Oslo Rusiju vidi kao potencijalnog neprijatelja. Još za vreme Hladnog rata Norvežani su stvorili i održavali infrastrukturu za suprotstavljanje SSSR-u na Arktiku. Ovo se nastavlja i sada. Ako dođe do pravog vojnog pogoršanja, Severna Norveška će se odmah pretvoriti u glavnu bazu NATO-a na putu za ruski Murmansk”.

Želju Vašingtona da pojača svoj položaj na Arktiku, terajući odatle druge zemlje, potvrđuje nova arktička strategija mornarice i Korpusa marinaca SAD.

Sekretar vojno-pomorskih snaga SAD Kenet Brejtvejt je istakao da Pentagon planira da stalno drži vojne brodove i podmornice na Arktiku kako bi patrolirao vodenim područjem u blizini ruske obale i sprečio “ofanzivu Moskve na krajnjem severu”. Štaviše, na Arktiku će biti bazirane i moćne kopnene snage.

“Suzbiti uticaj Rusije na severu”

Ministar odbrane Norveške Frank Bake-Jensen zauzvrat je rekao da su ključni pravci bezbednosne politike zemlje Arktik i ruske aktivnosti u regionu, a transatlantske veze su ovde “kamen-temeljac”. On je naglasio da Norveška pozdravlja jačanje prisustva ključnih NATO saveznika na krajnjem severu.

Treba reći da su SAD već pojačale svoje prisustvo na severu. A Norveška u tome igra gotovo glavnu ulogu. Dakle, u septembru je objavljeno o baziranju nuklearne podmornice klase “Sivulf” u norveškoj luci Tromse, čija je glavna misija praćenje ruta ruskih podmornica.

Ranije su Sjedinjene Države da bi “suzbile uticaj Rusije na severu”, obnovile Drugu flotu koja je odgovorna za Atlantski, deo Tihog i Severnog ledenog okeana i prošla je reformu 2011. godine radi uštede budžetskih sredstava.

Još jedan odjek Hladnog rata je norveška podzemna pomorska baza Olavsvern koja se nalazi samo 350 kilometara od ruske granice. U ogromnom bunkeru koji je izgrađen šezdesetih godina prošlog veka i zaštićen slojem stene od 300 metara, bazirane su NATO podmornice i brodovi, radili su dokovi za popravku i skladištenje municije.

U bilo kom trenutku flota zapadne koalicije mogla je da blokira sovjetskoj mornarici pristup Norveškom moru i severnom Atlantiku. Krajem dvehiljaditih baza je zatvorena jer se smatrala nepotrebna, ali sada planiraju da je “vrate u život”.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime