Zašto ISIS napada Rusiju?

EPA-EFE

U smrtonosnom napadu u Moskvi, za koji je odgovornost preuzela filijala Islamske države, više od 133 ljudi je poginulo, a 100-ak ih je povređeno.

Stotine ljudi su ubijene ili ranjene u napadu na posetioce koncerta u moskovskoj dvorani “Krokus” prošlog vikenda pre nastupa rok-benda.

Napadači odeveni u maskirne uniforme otvorili su vatru i bacili eksplozivne naprave unutar koncertne dvorane koja je nakon napada bila u plamenu, s krovom koji se srušio.

Ukupno 11 osoba je privedeno, uključujući četiri osobe direktno uključene u oružani napad, izvestili su ruski mediji.

Avganistanski ogranak ISIS-a, poznat i kao Islamska država u provinciji Horasan (ISKP ili ISIS-K), preuzeo je odgovornost za napad, a američki zvaničnici potvrdili su autentičnost te tvrdnje.

Evo šta znamo o grupi i njihovom mogućem motivu za napad na Moskvu.

Avganistanski ogranak ISIS-a

Grupa je i dalje jedna od najaktivnijih filijala Islamske države, a naziv je preuzela od drevnog kalifata u regionu koji je nekad obuhvatao područja Avganistana, Irana, Pakistana i Turkmenistana.

Grupa je nastala u istočnom Avganistanu krajem 2014. godine i sastavljena je od odmetnutih boraca pakistanskih talibana i lokalnih boraca koji su se zakleli na vernost bivšem vođi ISIS-a Abu Bakru al-Bagdadiju. Zbog svoje brutalnosti stekla je zastrašujuću reputaciju.

Murat Aslan, vojni analitičar i bivši pukovnik turske vojske, rekao je da je ISIS-ov avganistanski ogranak poznat po “radikalnim i oštrim metodama”.

– Mislim da ih njihova ideologija inspiriše u izboru meta. Pre svega, Rusija je u Siriji i bori se protiv Islamske države, kao i SAD. To znači da te zemlje vide kao neprijateljske – rekao je Aslan za Al Džaziru. “Oni su sada u Moskvi. Prethodno su bili u Iranu, a videćemo mnogo više napada, možda i u drugim prestonicama”.

Iako se navodi da je njihovo članstvo u Avganistanu opalo od vrhunca 2018. godine, njihovi borci i dalje predstavljaju jednu od najvećih pretnji talibanskoj vlasti u Avganistanu.

Prethodni napadi grupe

Borci ISIS-K preuzeli su odgovornost za napade 2021. godine ispred aerodroma u Kabulu, u kojima je poginulo najmanje 175 civila, 13 američkih vojnika, a desetine su povređene.

Filijala ISIS-a prethodno je u maju 2020. okrivljena za krvavi napad na porodilište u Kabulu, u kojem su ubijene 24 osobe, uključujući žene i bebe.

U novembru iste godine grupa je izvela napad na univerzitet u Kabulu, ubivši najmanje 22 nastavnika i studenta.

U septembru 2022. grupa je preuzela odgovornost za smrtonosni samoubilački napad na Rusku ambasadu u Kabulu.

Prošle godine Iran je okrivio tu grupu za dva odvojena napada na veliko svetilište u južnom Širazu – Šah Čerag – u kojima je ubijeno najmanje 14 ljudi, a više od 40 je povređeno.

SAD tvrde da su presrele komunikacije koje potvrđuju da se grupa pripremala za izvođenje napada pre nego što su koordinisani samoubilački bombaški napadi u Iranu u januaru ove godine ubili gotovo 100 ljudi u gradu Kermanu na jugoistoku Irana. ISIS-K je preuzeo odgovornost za te napade.

Zašto ISIS napada Rusiju?

Odbrambeni i bezbednosni analitičari kažu da je grupa poslednjih godina ciljala propagandu na ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodnog ruskog ugnjetavanja muslimana.

– Ruska spoljna politika bila je jedna velika crvena zastavica za ISIL – rekao je za Al Džaziru Majkl Kugelman, direktor Instituta za južnu Aziju pri centru Vilson sa sedištem u Vašingtonu.

– Sovjetska invazija na Avganistan, ruske akcije u Čečeniji, bliski odnosi Moskve sa sirijskom i iranskom vladom, a posebno vojne kampanje koje je Rusija vodila protiv boraca ISIS-a u Siriji i, uz posredovanje plaćenika grupe “Vagner”, u delovima Afrike.

Sve je to značilo da je Moskva postala žarište “obimnog propagandnog rata” ISIS-K – rekla je Amira Džadun, docentkinja na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini i koautorka knjige “Islamska država u Avganistanu i Pakistanu: Strateška savezništva i suparništva”.

– Angažman Rusije u globalnoj borbi protiv ISIS-a i njegovih filijala, posebno kroz njene vojne operacije u Siriji i napore da uspostavi veze sa avganistanskim talibanima – rivalom ISIS-K – označava Rusiju kao ključnog protivnika za ISIS/ISIS-K – ističe Džadun.

Ako se napad u Moskvi “definitivno pripiše” ISKP-u, tvrdi ona, grupa se nada da će dobiti podršku i unaprediti “cilj da se razvije u terorističku organizaciju sa globalnim uticajem”, dokazujući da može pokrenuti napade unutar ruske teritorije.

Bliski odnosi Moskve sa Izraelom su, takođe, anatema za ideologiju Islamske države.

Kako je ISIS odgovorio?

Kanali društvenih mreža ISKP-a “raduju” se nakon napada na Moskvu, rekao je Abdul Basit, viši saradnik u Školi međunarodnih studija “S Rajaratnam” iz Singapura.

– Mogući su novi napadi u Rusiji i drugde, s obzirom na ključnu ulogu koju su regruti ISIS-a poreklom iz Srednje Azije – naročito Tadžikistanci – igrali dok je grupa držala teritoriju u Siriji. Sada su se vratili u region centralne Azije i njihova namera da izvedu napade sada se materijalizovala – dodao je Basit.

Prethodni napadi u Rusiji

Moskva i drugi ruski gradovi i ranije su bili mete napada.

Godine 2002. čečenski borci uzeli su više od 900 ljudi za taoce u moskovskom pozorištu Dubrovka, zahtevajući povlačenje ruskih trupa iz Čečenije i prekid ruskog rata u regionju.

Ruske specijalne snage napale su pozorište kako bi prekinule sukob i ubijeno je 130 ljudi. Većina je ugušena gasom koji su snage bezbednosti koristile kako bi čečenske borce ostavile bez svesti.

Najsmrtonosniji napad u Rusiji bila je opsada škole u Beslanu 2004, koju su izveli pripadnici čečenske naoružane grupe koja je tražila nezavisnost Čečenije od Rusije. U opsadi su ubijene 334 osobe, uključujući 186 dece.