Novo istraživanje pokazuje kako se menjaju stavovi i prioriteti u vezi sa novcem kod mladih, piše Nemačka novinska agencija (dpa).
Mladi u Nemačkoj, pripadnici generacije Z (od 16 do 30 godina), imaju jasnu želju – finansijsku nezavisnost. Prema reprezentativnom istraživanju Međunarodnog univerziteta (IU) o finansijskoj dobrobiti u Nemačkoj, dve trećine ispitanika iz ove generacije (66,7%) navodi finansijsku nezavisnost kao svoj najvažniji finansijski cilj. Za sve starosne grupe zajedno, taj procenat je nešto niži – 58,9%.
Drugi po važnosti cilj za Nemce je planiranje penzije, što je navelo oko 51% ispitanika. Slede ostvarenje ličnih snova, poput putovanja oko sveta (41,8%), i želja za ranom penzijom (31,8%).
Generacija Z menja pristup novcu
Johannes Treu, profesor poslovne administracije i ekonomije, ističe da generacija Z potpuno menja način razmišljanja o novcu: „Za njih finansije nisu nužno zlo, već alat koji omogućava samostalniji i nezavisniji život.“
Istraživanje takođe pokazuje da društvene mreže značajno utiču na finansijske odluke mladih. Oko 21% ispitanika iz generacije Z priznaje da im sadržaj na mrežama utiče na potrošnju, što je dvostruko više nego kod generacije X (10%) i Baby Boomera (9,3%).
Međutim, 27,8% mladih iz generacije Z priznaje da često troši novac bez razmišljanja, iako zapravo želi da štedi. Za Baby Boomere, taj procenat je 13,7%.
Zabrinutost zbog ekonomije i budućnosti
I pored težnje ka finansijskoj nezavisnosti, mnogi se osećaju zabrinuto zbog ekonomskih prilika. Više od polovine ispitanika (56,3%) zabrinuto je zbog trenutne ekonomske situacije u Nemačkoj, dok se gotovo polovina (49,7%) boji siromaštva u starosti.
Treu upozorava: „Kada je svaka druga osoba u Nemačkoj zabrinuta za svoju finansijsku budućnost i sigurnost u starosti, to nije samo statistika – to je signal za uzbunu. Inflacija, neizvesnost oko penzija i strah od pada životnog standarda predstavljaju najveće stresore i značajno utiču na finansijsku dobrobit.“
Istraživanje „Finansijska dobrobit: raspoloženje u Nemačkoj“ sprovedeno je na 2.000 ispitanika u dobi od 16 do 65 godina, u periodu od 12. do 23. juna. Rezultati su reprezentativni po starosnoj strukturi i polu.
