Ubistvo Saifa al-Islama Gadafija, drugog sina pokojnog libijskog diktatora Moamera Gadafija, podsetnik je na to koliko je Libija i dalje nasilna, više od 15 godina nakon smrti njegovog oca, ali i na to kolikom se pretnjom počeo smatrati za vladajuću libijsku elitu, piše “Gardijan”.
Gadafija (53) su juče ubili neidentifikovani naoružani napadači koji su upali u njegovu kuću u Zintanu. Njegov politička kancelarija brzo je zatražila nepristrasnu istragu, izrazivši sumnju u sposobnost vlade u Tripoliju, koju podržava UN, da takvu istragu sprovede.
Podeljena zemlja
Libija je i dalje podeljena između autoritarnog istoka, koji predvodi porodica ratnog komandanta Kalife Haftara, i zapada priznatog od UN, gde se premijer Abdul Hamid Dbeibeh drži vlasti iako ga je proces pod vođstvom UN 2021. postavio samo za privremenog vođu do novih izbora koji se nikada nisu dogodili.
Problem Saifa Gadafija bio je u tome što se nije uklapao u tu sliku podeljene zemlje te je kao takav predstavljao pretnju mnogima. Lojalistički Gadafijev Zeleni pokret ostao je snažno okupljalište za Libijce koji nostalgično prizivaju povratak u zamišljenu sigurniju prošlost koju je simbolizovao Saifov otac.
Jedan Libijac je rekao: “Postoji velika grupa ljudi u Libiji koja ga je počela podržavati zbog onoga što je simbolizovao. Da su se održali izbori, verovatno bi prošao bolje od Dbeibeha i Haftara, pogotovo zbog nostalgije za prošlošću koja se pamti kao sigurnija.
Teorije zavere
Budući da u Libiji nije bilo nacionalnih izbora od 2015, postoji velika grupa birača koja nema lično iskustvo Gadafijevog oca niti onoga što je on činio. Teorije zavere koje kruže oko Saifove smrti dodatno su podstaknute nedavnim izveštajima da su se suparnički tabori prošle nedelje sastali u Parizu kako bi razgovarali o zajedničkom pristupu izborima.
Svaki dogovor o nacionalnom jedinstvu suočio bi se s preprekom Gadafijeve odlučnosti da se postavi kao treća sila. Njegove pristalice već ga slave kao mučenika. Njegova smrt takođe označava korak unazad za međunarodnu pravdu.
Elham Saudi, direktorka londonske grupe Libijski advokati za pravdu, izjavila je:
– Saif Gadafi je poslednja osoba za kojom je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje zbog kršenja zakona 2011. godine. Bilo bi zaista žalosno da se taj put prema pravdi sada zatvori, pogotovo jer je ovo 15. godišnjica ustanka. Bio bi to tužan dan za žrtve ako se taj spis sada zatvori njegovom smrću.”
Od zapadnog saveznika do begunca
Sofisticiraniji i zapadnjački orijentisaniji od svog oca, Saif je dugo smatran veštim posrednikom sa zapadnim silama u pregovorima o odustajanju Libije od oružja za masovno uništenje ili o odšteti za porodice poginulih u bombaškom napadu na let Pan Am 103 iznad Lokerbija 1988. godine.
Obrazovan na Zapadu, svojim je modernim imidžom uspeo da zavede i londonsku akademsku zajednicu, uključujući London School of Economics, koja mu je 2008. dodelila doktorat nedugo nakon što je Libija instituciji obećala 1,5 miliona funti finansiranja.
Međutim, kada je 2011. izbio libijski građanski rat, Saif je nedvosmisleno stao uz oca. Uhvatile su ga islamističke revolucionarne snage dok je pokušavao da pobegne u Niger. Milicija koja ga je zarobila – bataljon Abu Bakr al-Sidik – šest godina je ignorisala nalog Međunarodnog krivičnog suda i pustila ga 2017. u sklopu opšte amnestije.
Populistički povratak
Nakon toga, polako je započeo treću fazu svoje političke karijere, pozicionirajući se kao populistička alternativa korumpiranim elitama na istoku i zapadu. Godine 2021. pokušao je da se kandiduje za predsednika, pojavivši se u južnom gradu Sabhi u plemenskoj odeći kako bi predao svoju kandidaturu.
Njegova poruka, preneta u retkom intervjuu za “Njujork tajms”, imala je odjeka: “Nema novca, nema sigurnosti. Nema života. Otiđite na benzinsku stanicu – nema dizela. Izvozimo naftu i gas u Italiju, osvetljavamo pola Italije, a ovde imamo restrikcije struje. To je više od neuspeha. To je fijasko.”
Njegova kandidatura je blokirana, a ceo izborni proces je zastao usred svađa oko kvalifikacija za predsedničke kandidate. Ipak, Saif Gadafi je paradoksalno profitirao time što je bio ućutkan. Neokaljan učestvovanjem u vlasti i beskrajnom korupcijom, zadržao je mističnu privlačnost.
U nedavno prokrijumčarenim snimcima postavio je pitanje zašto su se “mučenici” žrtvovali 2011. samo da bi otkrili da njima vladaju strani ambasadori. Sada niko neće znati da li bi mogao da pobedi na predsedničkim izborima.
No, priča o tome kako će se istražiti njegova smrt i identifikovati krivci još uvek ima potencijal da utiče na budućnost Libije. Petnaest godina nakon smrti Moamera Gadafija, senka diktatora i dalje se nadvija nad zemljom.
