Zapadni Balkan je region koji ne dobija pažnju koju zaslužuje, izjavio je Ed Arnold, viši istraživač za evropsku sigurnost pri Kraljevskom institutu za ujedinjene službe (RUSI), nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo rasporedilo 1. bataljon Pukovnije vojvode od Lankastera (1 Lancs) u Bosnu i Hercegovinu.
On upozorava da Evropljani „moraju držati na oku“ ovaj region i da je „gotovo sigurno“ da je Rusija imala namere da „učini više“ na Balkanu.
Bilateralna misija jedinice 1 Lancs uključuje obuku zajedno sa Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, sa fokusom na pešadijsku taktiku, liderstvo, hemijsku, biološku, radiološku i nuklearnu odbranu (CBRN) i unapređenje interoperabilnosti sa NATO-om.
Arnold ovaj potez analizira kroz kontekst rata u Ukrajini, za koji tvrdi da je „bacio senku na region“.
– Gotovo sigurno je bila ruska namera da učini više na ovom području, da je ta “specijalna vojna operacija” u Ukrajini išla prema planu – rekao je Arnold za Emitersku službu britanskih oružanih snaga (British Forces Broadcasting Service, BFBS).
Dodao je:
– To je nešto što Evropljani moraju držati na oku, a ovakve vrste raspoređivanja u tome pomažu.
Ruski uticaj, hibridno ratovanje i Ukrajina
Kako navodi BFBS, s obzirom na to da se navodno rusko hibridno ratovanje intenziviralo poslednjih nedelja, uz tvrdnje da je Moskva odgovorna za bombaški napad na železničku prugu između Lublina i Varšave, kojom se šalju pošiljke Ukrajini, i za upade dronova u nekoliko evropskih zemalja, ovo raspoređivanje dolazi u senci „ruskih pokušaja da utiče na region i destabilizuje ga“.
Arnold je rekao da je ruski uticaj na Zapadnom Balkanu „značajan, ali prigušen“ jer su ruske oružane snage angažovane u Kijevu.
U regionu već postoji značajno britansko vojno prisustvo: oko 1.100 vojnika raspoređeno je u Bosni i Hercegovini kao deo misije Eufora i NATO-ove Kfor misije na Kosovu nakon sukoba 1990-ih.
Pored britanskih vojnika koji stižu krajem godine, u martu su privremeno aktivirane i rezervne snage Eufora u Sarajevu.
– Nije samo britanska vojska prisutna u ovom području. Ovo je mehanizam kojim EU i NATO mogu približiti te zemlje Zapadu – objasnio je Arnold.
NATO se postepeno širio Balkanom nakon raspada Jugoslavije: Hrvatska je pristupila 2009, Crna Gora 2017, a Severna Makedonija 2020.
Bosna i Hercegovina trenutno traži članstvo u NATO-u i dobila je status kandidata za EU pre tri godine.
– Postoji problem jer je proces proširenja praktično zastao – i na strani EU i na strani NATO-a – rekao je Arnold.
– To ide sporo iz raznih razloga. Ali ovo raspoređivanje nastavlja proces zapadnog integrisanja Zapadnog Balkana – zaključio je.
