Srpska pravoslavna crkva i vernici u ponedeljak, 19. januara, obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Bogojavljenje. Ovaj dan podseća na trenutak kada je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se javio glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh. Otuda se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju drevnim pozdravom: “Bog se javi – Zaista se Bog javi”.
Centralni događaj koji svake godine privlači najviše pažnje javnosti jeste plivanje za Časni krst. O dubini ovog praznika i razlozima zbog kojih vernici ulaze u hladne reke govorio je sveštenik Aleksandar Praščević, ističući da je to pre svega praznik radosti.
– Bogojavljenje je još jedan veliki hrišćanski praznik radosti kada se proslavlja Krštenje Sina Božjeg, Gospoda našeg Isusa Hrista, u reci Jordan, rukom Svetog Jovana Krstitelja, dok su se tokom samog čina otvorila nebesa, Duh Božji je u vidu goluba sišao na Gospoda i čuo se glas ‘Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji’ – objasnio je sveštenik.
On naglašava da plivanje nije samo običaj, već deo šireg duhovnog podviga.
– Svi hrišćanski praznici su događaji tokom kojih su vernici posvećeni svom vrlinskom životu, kada se trudimo da suzbijemo i pobedimo svaki greh u sebi, kada se naša srca greju u plamenu praštanja, ljubavi i radosti – ističe Praščević.
Iako se u narodu često na ovo gleda kao na takmičenje, suština je u zajedništvu. Jedan prestonički sveštenik se, prema rečima Praščevića, ponosi iskustvom svojih parohijana koji obavezno prisustvuju Svetoj Liturgiji, a sam čin plivanja završavaju na poseban način.
– Tokom plivanja oni koji su već doplivali do Časnog Krsta čekaju da i poslednji učesnik dopliva pa zajedno podižu Krst, ističući na taj način hrišćansku vrlinu ljubavi kao temelj u zajedništvu – napominje on.
Kada je reč o učešću žena, sveštenik razbija predrasude i navodi da su dobrodošli svi vernici koji se jave za blagoslov. On naglašava da je iz godine u godinu sve više učesnika, kako muškaraca tako i žena, te da ova tradicija kod svih prisutnih izaziva “predivna osećanja”. Iako se ne zna sa sigurnošću kada je tačno običaj nastao, Praščević podseća na pisani trag iz 1933. godine, kada je tradicija u Beogradu obnovljena uz napomenu da je reč o starom običaju koji je uvek okupljao veliki broj vernika uprkos teškim vremenskim uslovima.
– Nisam siguran da je negde zapisan tačan datum nastanka običaja bogojavljenskog plivanja za Časni Krst u našem narodu ali sam pronašao pisani trag u listu “Politika” da je ova tradicija u Beogradu obnovljena u vreme blaženopočivšeg patrijarha srpskog Varnave, na Bogojavljenje, 19. januara 1933. godine, sa napomenom da je reč o “starom običaju koji se u Beogradu nije vršio već nekoliko godina”. Dovoljno je pomenuti da se ovaj praznik u Beogradu proslavljao na najsvečaniji mogući način uz učešće i prisustvo zaista velikog broja vernika uprkos teškim vremenskim uslovima da bi se shvatio značaj ovog praznika za pravoslavne vernike – objasnjava nam on.
