Dok je svetska pažnja usmerena na krajnji istok Evrope i odnose između Ukrajine i Rusije, značajna pomeranja su i u Africi. Najavljeno je povlačenje francuskih vojnih snaga iz Malija, koje se u toj zemlji nalaze devet godina. Najava povlačenja stigla je u kritičnom trenutku za predsednika Makrona, samo nekoliko dana uoči zvanične kandidature za novi predsednički mandat.
Sukobi u Maliju, nekadašnjoj francuskoj koloniji, počeli su 2012. godine kada su islamistički pobunjenici iskoristili nestabilnu situaciju posle državnog udara i zauzeli severni deo zemlje, a zatim pokrenuli ofanzivu ka jugu.
U centralnom delu zemlje zaustavile su ih francuske vojne snage koje su u Mali stigle na poziv vlade i uz odobrenje tadašnjeg francuskog predsednika Fransoa Olanda. Ubrzo je počela da radi misija Evropske unije za obuku vojske Malija, a poziv za učešće u misiji upućen je i Srbiji. Angažovana je i mirovna misija Ujedinjenih nacija.
Pobuna, međutim, nikada nije u potpunosti ugušena, a pregrupisani islamisti vode oružanu pobunu u regiona, šireći strah od novog talasa migracija iz zapadne Afrike u Evropu.
U zajedničkom saopštenju, Francuska, njeni evropski saveznici i Kanada objavili su “koordinisano povlačenje” iz Malija, ali ističu da zadržavaju spremnost da ostanu angažovani u regionu Sahela, gde je trenutno 25.000 stranih vojnika.
Francuska ima oko 2.400 vojnika u Maliju u okviru operacije “Barkhan” za region Sahela i snaga Evropske unije “Takuba”, uspostavljene 2020. Odnosi između Francuske i Malija su se pogoršali jer vojna hunta nije poštovala dogovor o organizovanju izbora u februaru i predložila je da vlast zadrži do 2025. godine.
Takođe, nije ispunila političke, operativne i pravne uslove za efektivan nastavak borbe protiv terorizma u Maliju. Sve je jača i antifrancuska kampanja.
Šta je proritet Makronu?
Najava povlačenja stigla je u kritičnom trenutku za predsednika Makrona, samo nekoliko dana uoči zvanične kandidature za novi predsednički mandat. Zato je njegov prioritet da osigura bezbedno povlačenje vojnih snaga, pa je u Parizu okupio lidere država saveznika Francuske u regionu Sahela – Čada, Mauritanije i Nigera, ali poziv nije upućen zvaničnicima Malija i Burkine Faso.
S druge strane, posetom Moskvi, uložio je velike pregovaračke napore u popuštanju tenzije između zapada i Rusije oko Ukrajine. Uz aktuelno predsedavanje Francuske Evropskoj uniji, nesumnjivo je da želi da stekne vodeću ulogu u međunarodnoj diplomatiji, kao dodatni pozitivan impuls za aprilske izbore.
