EPA/Koca Sulejmanović

Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju. Ipak, postavlja se pitanje zašto se Srbi prezivaju na – ić?

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima.

Patronim označava da je prezime nastalo od oca (npr. prezime Jovanović je nastalo od imena Jovan na koje je dodat nastavak „ov“ što označava pripadnost i na kraju je pridodat deminutivni nastavak „ić“ što znači maleni ili mladi), piše portal Dnevna doza lepog.

Matronim označava prezime nastalo od majke (npr. prezime Sarić – u ovom slučaju se na ime samo doda nastavak „ić“)

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca.

Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini.

Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces njihovog menjanja.

3 KOMENTARA

  1. У прелазном периоду после чистог патронима, Срби су између имена и презимена писали и име свога оца, например Сава Душана Јовановић, што данас пада у заборав.
    Деминутивни наставак „ић“ је карактеристичан само за Словене. Међутим патроним (патронимик) и матроним су данас присутни и по не словенској Европи и само тамо где су некад живели Словени, Срби, Норвешка Шведска Данска… Данашње Скандинавско презиме „Johansson“ значи Јоханов син (Јованов син) и као међу Србима у средњем веку, се мењало са колена на колено, по оцу. Кад су ћерке биле у питању, имену оца се додавало „ћерка“ „Johandotter“.

  2. Ja mislim da je to od upitnog određivanja prema familiji i pripadnosti istoj.
    Npr. kod Bugara je pitanje `čiji je` odgovor je `Jovanov` ili `Markov,`, u Makedoniji je pitanje `od kojih je` (akcenat na porodicu) a odgovor (prezime) je (od) `Jovanovski` ili `Markovski`, a kod Srba je to kao neko tepanje zbog posebnog uvagžavanja u smislu ` pa gde si Jovanoviću ili Markoviću` ili je to posebno uvažavanjeceloj porodici baš sa ti. `ić` — `Jovanoviću` i `Markovići`, itd.

  3. Negdje su i ranije prestala da se mijenjaju prezimena.Mi smo mogli naše prezime da ispratimo do unazad 16 Veka jer su se naši preci preselili u tadašnju Austrougarsku i nisu menjali prezime Čalić vjerovatno tadašnja Austrougarska je upis radila po sistemu jednakog odnosno istog prezimena.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime