EPA/Turkish defence minstry
Foto: Ilustracija

„Zašto Turskoj treba toliko vremena da instalira ruski protivraketni sistem S-400 koji je dobila?“, pita izraelski list „Džeruzalem post“.

Prema listu, nije reč samo o vojnim razlozima, koliko o tome da je to sredstvo pritiska kako bi se sprovodile politike ove zemlje, koja kombinuje vojnu i političku ulogu.

Navode se i reči turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana iz njegovog simboličnog govora o trećoj godišnjici pokušaja državnog udara 2016. godine, o tome da su stigli avioni sa delovima sistema S-400 koji će biti osposobljeni do početka aprila 2020. godine.

Zašto je toliko vremena potrebno, pita „Džeruzalem post“, da se isporuči, raspakuje i rasporedi ovaj sistem?

Navodi se i da instaliranje sistema S-400 ne traje toliko dugo samo zato što se radi o složenom sistemu protivvazdušne odbrane. Turska nije dobila ovaj sistem jer se boji napada iz vazduha. Turska je članica NATO saveza koja blisko sarađuje i s Rusijom. Prema tome, sve vazdušne sile za koje se može pretpostaviti da bi mogle ugroziti Tursku zapravo su i njeni navodni saveznici. Takođe, ovaj sistem očito ne kupuje da zaštiti sever Sirije od sirijskog režima.

List dodaje da je realnost dosta složenija, objašnjavajući da se dugačak proces kupovine ovog sistema od 2017. koristi kao instrument pritiska na Sjedinjene Američke Države, s obzirom da je Turska svesna da Vašington želi da je sankcioniše zbog nabavke ruskog sistema.

I pored toga, navodi izraelski list, Turska ne želi američke sankcije i ne želi biti isključena iz programa F-35, pogotovo što je Vašington počeo da smanjuje ulogu Turske u tom programu kroz smanjivanje broja turskog osoblja koje je trebalo da bude u SAD na obuci.

Turska bi mogla uspešno da uspori dolazak igre sa visokim ulozima na ivicu ponora sve do sledećih američkih izbora, posle čega se Ankara nada da će dobiti veći uticaj.

Ankara, s druge strane, usmerava svoju pažnju na Siriju gde ima ambicije da popuni vakuum koji bi mogao da nastane povlačenjem američkih snaga. Takođe, nastoji da uspostavi “sigurnu zonu“ i nada se da će SAD prihvatiti tursku vojnu avanturu koja bi mogla biti usmerena čak i na Manbidž ili druga područja u kojima se nalaze američki saveznici iz Sirijskih demokratskih snaga.

Tako će odbrambeni sistem S-400 biti politička poluga Ankare koja kombinuje vojnu ulogu u severnoj Siriji i izgradnju bliskih odnosa sa Rusijom u oblasti energetike sa željom da zavara Ameriku kako ne bi podigla sankcije zbog sporazuma S-400.

Turskoj otkucava vreme, a alarm je sada postavljen na april 2020, zaključuje izraelski list.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime