U dnevniku Dragutina Miljkovića iz Babušnice čuvaju se uspomene na mnoge događaje, pa i na uspeh jugoslovenske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u fudbalu održanom 1930. godine u Urugvaju.
U filmu "Montevideo, bog te video" oslikani su vreme i uspeh naše fudbalske reprezentacije, ali mnogo toga je ostalo zapisano i u Miljkovićevom dnevniku koji od zaborava čuva njegova ćerka Kostadina Glišović iz Gornjeg Milanovca.
Putovao mesec dana
– Moj otac Dragutin je rođen u selu Modra Stena kod Babušnice, a to je kraj iz kojeg se vazda odlazilo u pečalbu. Tako je bilo i sa mojim ocem koji je za to vreme bio veoma pismen i imao je želju da sreću i bogatstvo potraži čak u Urugvaju. Put do Urugvaja za Dragutina je porodicu Miljković koštao dva prodata vola, koliko je koštala brodska karta od Splita do Montevidea gde se moj otac iskrcao sa broda Belvedere, kako je zapisano u njegovom dnevniku, 15. juna 1929. godine nakon više od mesec dana putovanja – objašnjava Kostadina kako je njen otac Dragutin stigao do Montevidea.
Odmah nakon što je stupio na tlo Urugvaja Dragutin Miljković je počeo da radi kao berač pomorandži, ali kao veoma pismen i snalažljiv brzo je položio ispit za vozača tramvaja kojim je nakon godinu dana vozio fudbalere reprezentacije Kraljevine Jugoslavije.
– To prvenstvo sveta u fudbalu i sve ono što se dešavalo u to vreme u Montevideu bilo je nešto čime je moj otac bio fasciniran i o čemu je pričao do kraja života. Naša reprezentacija je u Montevideo otputovala posle mnogo peripetija i organizaciono nespremna, ali sa velikom željom da se pokaže kao ozbiljna fudbalska sila. Reprezentaciju su u Montevideu sačekali ljudi sa jugoslovenskih prostora koji su tada živeli u Urugvaju, Paragvaju, Brazilu, Argentini… a među njima je bio i moj otac Dragutin koji nije bio samo navijač, već i prevodilac i vodič našim reprezentativcima. Naravno, neizmerno je bio ponosan i na to što je jugoslovenske fudbalere vozio po Montevideu tramvajem kojim je on upravljao – priseća se Kostadina očevih priča iz 1930. godine.
Očevidac nepravde
Opšte je poznato da je reprezentacija Jugoslavije na prvenstvu u Montevideu igrajući u finalu postigla ogroman uspeh, ali uspeh bi bio i veći da, po tvrdnji Dragutina Miljkovića, urugvajska reprezentacija nije imala igrača više.
– Otac je bio očevidac velike nepravde na finalnoj utakmici između Jugoslavije i Urugvaja jer su u prelomnim trenucima utakmice urugvajski fudbaleri postigli pogodak uz pomoć urugvajskog policajca koji je bio pored aut-linije i koji je loptu dodao jednom urugvajskom fudbaleru nakon čega je Urugvaj poveo rezultatom 2:1, što je potpuno demoralisalo naše igrače. To je mog oca bolelo celog života i tu nekorektnost nikada nije oprostio Urugvajcima. Tri godine nakon tog prvenstva, odluku je doneo možda i zbog te utakmice, otac se vratio u Jugoslaviju. U selu Ljuljaci koje se nalazi između Gornjeg Milanovca i Kragujevca je sagradio ciglanu koju su mu 1941. godine spalili Nemci, a ciglanu koju je izgradio u Lunjevici kod Gornjeg Milanovca su mu 1945. godine konfiskovali komunisti.
|
Sahranjen uz opersku muziku
Provodadžija golmanu Jakšiću |
