Tanjug/AP
Premijer Hrvatske Andrej Plenković

Evropski parlamentarci na sednici povodom predsedavanja Hrvatske Savetu EU žestoko su kritikovali zvanični Zagreb zbog problema sa migrantima i vladavinom prava.

Hrvatski premijer Andrej Plenković je sve to pažljivo slušao, a onda odgovorio da njihove primedbe ne treba uzeti „zdravo za gotovo“.

Povodom najave Hrvatske da se tokom ovog polugodišta namerava usredsrediti na vladavinu prava i bolje upravljanje migracijama, švedska evroparlamentarka Malin Bjork je, obraćajući se Plenkoviću, rekla da je lično posetila područje na severu BiH, na granici sa Hrvatskom i šta je tamo videla.

– Tamo je bilo 10.000 nezakonitih povrataka 2018. godine i čak 25.000 prošle godine – poručila je Malin Bjork i dodala da je tamo otišla nakon što je pročitala izveštaj o brutalnosti hrvatske granične policije.

– Moram da priznam da su priče ponekad bile još i gore: bilo je ranjavanja i od pasa, a brutalnost kojoj sam bila svedok stvarno je bila strašna. Civilno društvo pokušava da pokaže solidarnost prema izbeglicama, međutim oni se nalaze na meti – upozorila je švedska parlamentarka.

„Zaista, tome treba stati na kraj“

Dodala je da „nijedna država članica ne bi trebalo da se ponaša tako na svojim granicama, bez obzira gde se to nalazi“.

– Zaista, tome treba stati na kraj. Treba da postoji jedan nezavisan mehanizam za praćenje stanja i moramo jasno reći da Hrvatska ne može ući u šengenski prostor ako se ne zaustavi takva situacija – zaključila je Malin Bjork, inače, članica Kluba zastupnika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice.

Hrvatski zastupnik EPP-a hadezeovac Tomislav Sokol odgovorio joj je da su to neistine jer izveštaj koji je spominjala nije, kako je rekao, od nadležnih tela, naglasivši da Hrvatska poštuje zakone, na šta je Šveđanka odgovorila da je tokom svoje, kako je kazala, „vrlo kratke“ poseti granici BiH i Hrvatske i sama videla 25 „pushbackova“.

„Hrvatska nije izgradila bodljikave žice“

Plenkoviću su i drugi evroparlamentarci prebacivali ponašanje Hrvatske prema migrantima, a on je odgovorio da „Hrvatska neće dopustiti da bude država koja će biti neformalni hotspot“, da se Hrvatska nije kao druge države odlučila za izgradnju barikada i bodljikave žice, već da se „hrvatska, evropska i buduća granica Šengena“ štiti sa 6.500 policajaca.

– Rešenje je zaštita spoljne granice, posebno one između Turske i Grčke na kojoj kreće istočno-mediteranska i zapadnobalkanska ruta – rekao je Plenković.

Dodao je da i Evropa može da deluje na kriznim područjima s humanitarnom pomoći, ekonomskom snagom, posredovanjem u sukobima i drugim alatima.

Predsednica grupe Zelenih Ska Keler u EP je, posle Plenkovićevog predstavljanja hrvatskih prioriteta za predsedanje EU, govorila o izveštajima o nasilju i zlostavljanju koje hrvatska policija čini nad ilegalnim migrantima na granici sa BiH.

Kelerova je u svom obraćanju na plenarnoj sednici EP rekla da se prilikom postupanja prema migrantima na hrvatsko-bosanskohercegovačkoj granici, uništava njihova imovina, da ih tuku, pa čak i, kako je rekla, pucaju na njih iz vatrenog oružja, a da hrvatska vlada to nije ni zaustavila, ni istražila.

– To nije prihvatljivo ni u jednoj članici EU, ali ni u jednoj državi bilo gde – rekla je Nemica, pa zaključila: „Hrvatske granice su evropske granice. Što se tamo dogodi je odgovornost svih. Nećemo okretati glavu od toga“.

4 KOMENTARA

  1. Kritike pojedinih…ali i pohvale čelništva EU za dosad odrađen posao…Od pripravnika do premijera jedne članice EU a uskoro i čelnika jedne institucije EU…

  2. Sad EU i ostatak sveta kritikuje hrvatsku zbog migranata a kad su proterali 250000 ljudi onda nikom ništa, to nam samo pokazuje da u EU netreba ulaziti ali sve to džaba kad naše glavonje se uporno trude

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime