Šta uvozi Srbija? Lešnik iz Gruzije, egipatske gaće...
Muški donji veš, gas-maske, kese, flomasteri, aparati za disanje, čađ, bakterije, crni luk, svinjska i ovčija creva samo su neki od proizvoda na koje Srbija troši teško zarađene devize.
Na spisku robe, koja bi u Srbiji mogla da se proizvode, a koje se dugo uvoze jesu šibice, lampe, igračke, žvake, veštačka kosa, cveće, školski pribor, naftalin... Ako je i moguće pronaći opravdanje za uvoz ovakvih proizvoda, teško ko bi mogao da nađe valjan razlog zbog čega Srbija kao poljoprivredna zemlja, u kojoj su se domaćini odvajkada ponosili punim ambarima i sušnicama, milione i milione evra troši na uvoz voća, povrća, mesa.
U toku prošle godine, prema podacima Privredne komore Srbije, uvezli smo 1.846 tona krompira u vrednosti od 0,8 miliona dolara, paradajza čak 23.257 tona na šta je potrošeno 18,5 miliona dolara, a na 1.350 tona šargarepe skrckano je 0,4 miliona dolara. Pasulj, neizbežno jelo na domaćim trpezama naši trgovci takođe uvoze, a lane smo za 12.485 tona ove poslastice dali 12,7 miliona dolara. Vojislav Stanković, saradnik-istraživač u Privrednoj komori Srbije, kaže da pasulj najviše uvozimo iz Kazahstana.
- Pasulj ćemo nažalost još dugo uvoziti, jer su naši prinosi od jedne tone po hektaru niski i nedovoljni. Sve dok država ne kompenzuje deo dohotka poljoprivrednicima, trgovci će ovu kulturu nabavljati po povoljnijim cenama u inostranstvu - priča Stanković.
Da je tuđe slađe, pokazuje i primer paprike koju uvozimo iz Makedonije, Grčke, Turske, Španije. Lane smo za 13.536 tone ovog povrća potrošili 4,9 miliona dolara, dok smo za 949 tone kruške isplatili okruglo milion dolara. Posebno je poražavajuća činjenica da smo prošle godine na uvoz 13.536 tona jabuka potrošili 4,9 miliona dolara, jer Srbija u dovoljnoj količini proizvodi ovo voće.
- Lane su jabuke dobro rodile, ali je pozamašan deo roda ostao na grani, jer proizvođači zbog niske cene nisu imali računa da je beru i prodaju. Osim toga mi nemamo ni kvalitetnu tehnologiju skladištenja, tako da su se trgovci odlučili da ovo voće kupe u inostranstvu, jer im je isplativije - navodi Stanković.
Na 677 tona svežih jagoda spiskali smo 0,8 miliona dolara, dok smo za 3.314 tona crnog luka uvezenog uglavnom iz Holandije, Belgije, Češke, ali i daleke Australije potrošili 2,5 miliona dolara. Lešnik nam dolazi iz Gruzije, Nemačke i Turske, smokve iz Albanije, a beli luk iz Kine.
Oko 3.750 tona svinja za klanje platili smo 6,3 miliona dolara, dok smo za 7.039 tona svinjskog mesa izdvojili rekordnih 18 miliona dolara. Razlog ove sumorne statistike leži u činjenici da država ne izdvaja dovoljno za poljoprivrednu proizvodnju.
- U 2010. za subvencije je planirano svega 18 milijardi dinara, a ceo budžet za poljoprivredu je skromnih 25 milijardi dinara. To je velika šteta, jer naša zemlja raspolaže sa 0,6 hektara obradivih površina po glavi stanovnika, što nema nijedna druga zemlja u Evropi. Kada bismo to iskoristili, bili bismo poljoprivredna velesila - navodi dr Stanković.
Nije poljoprivreda jedino mesto gde tražimo hleba preko pogače. Slična, ako ne i gora situacija je sa tekstilnom industrijom. Dok se domaće tekstilne fabrike gase ili grcaju u dugovima, robu najviše uvozimo iz Kine, a muške platnene i kukičane gaće iz Egipta. Izgleda da su topliji džemperi koje uvozimo sa Madagaskara od onih koje štrikaju zlatiborske pletilje. Iglama, špricevima, aparatima za disanje naše bolnice snabdeva Libijska Džamahirija, dok sušena jaja uvozimo iz Južne Amerike.
Na uvoz upaljača na gas koji se ne mogu ponovo puniti spiskali smo prošle godine 1,75 miliona dolara, na hemijske olovke sa izmenljivim uloškom blizu 1,8 miliona dolara, dok smo za hemijske olovke od plemenitih metala dali gotovo 100.000 dolara.
Da spisak bude kompletniji, pobrinuli su se maštoviti uvoznici koji širom zemaljske kugle kupuju i u Srbiju donose ljudsku kosu, lišće, a do pre nekoliko godina uvozili smo i majmune.
