Ispovest ađutanta (4): Nije se krio do 2002. godine

O svojim danima sa generalom Ratkom Mladićem, od početka rata do 2002. godine, njegov ađutant Rajko Banduka prvi put govori bez dlake na jeziku.

LJUDI SU VOLELI DA PRIČAJU SA GENERALOM: Rajko Banduka

Posebno je zanimljliv deo o kome je javnost uglavnom slušala od tadašnjeg haškog tužioca Karle del Ponte koja je tvrdila da je uspela da ga locira na nekoliko mesta u Beogradu.

U javnosti je najviše pažnje izazvalo Mladićevo pojavljivanje na fudbalskoj utakmici sa Hrvatskom. Kako je došlo do toga?
- Ničega spektakularnog tu nije bilo. On je izrazio želju da ode na tu utakmicu i onda sam ja okrenuo nekoliko telefona i dobili smo karte za svečanu ložu. Odgledali smo utakmicu i otišli. Ali, to nije bila i jedina utakmica koju je on gledao, a javnost ne zna da je bio i na bezbroj koncerata ozbiljne muzike u Kolarcu, da se leti kupao na bazenu na Topčideru, da je stalno šetao po Košutnjaku, a svaki treći dan smo sa njim vežbali na Adi Ciganliji.

I tvrdite da se ni na jednom od tih mesta nije krio?
- Kako da se krije kad su ga ljudi svugde prepoznavali i sa svakim bi stao da porazgovara? Pa čak i kada smo se sklanjali iz Beograda od gužve, putovali bismo jednim automobilom, on, vozač, ja i samo još jedan pratilac. To je bilo sve. Nisu bili nikakvi konvoji pratnje i slične gluposti koje sam čitao po novinama.

Jesu li tajne službe Srbije znale za sve ovo?

- Obilazili su nas povremeno i videle svrhu našeg obezbeđenja.

Navodno je najopasnije bilo tokom NATO bombardovanja Srbije?
- Znao je da bi mogao da bude jedna od meta tih napada i na to je upozorio sve svoje komšije, ali on nije želeo da napusti stan. Zajedno sa njim smo proveli svih 78 dana, a interesantno je da su u svojim domovima ostali i mnogi iz komšiluka. Da li verujte da je on svako jutro odlazio u jednu pekaru gde se hleb pekao na drva i donosio ga za ceo kvart? Sa mlađima je tih dana igrao košarku ili mali fudbal na ulici, neke od njih učio da plivaju na bazenu Košutnjak. Činjenica da se general Mladić nije plašio svakodnevnih bombardovanja Beograda mnogo je uticala i na komšije da budu smireniji.

Koliko se general Mladić promenio posle smrti kćerke Ane 1994. godine?
- Znam zbog čega me to pitate, ali ta priča nimalo ne stoji. Tačno je da mu je ona bila mezimica i da je često dolazila u štab, uglavnom kako bi spremala ispite. Ali, smrt kćerke ga je promenila isto kao što bi promenila bilo koga drugog. Ni u jednom njegovom kasnijem postupku ili naređenju kao komandanta Vojske Republike Srpske se ta tragedija nije mogla videti.