Želeli Oksford, dobili Alkatraz
Kada se danas kaže ime Lepoglave, gradića u srcu Hrvatskog Zagorja, većina ljudi, pa i oni iz drugih zemalja bivše Jugoslavije, odmah će pomisliti na čuvenu kaznionicu.
- Da je bilo više sreće, Lepoglava bi danas bila hrvatski Oksford, a ne hrvatski Alkatraz - ističe Marijan Škvarić, dugogodišnji gradonačelnik Lepoglave.
Naime, u ovom mestu je od kraja 16. veka radila svetovna gimnazija, a polovinom narednog veka ustanovljene su studije filozofije i teologije, za koju je lepoglavski univerzitet dobio pravo na dodelu doktorata. U Lepoglavi je odbranjeno 75 doktorskih disertacija, pa je stekla status prvog hrvatskog univerziteta. Gimnazija i univerzitet su postojali zahvaljujući katoličkom redu pavlina, ali je red 1786. ukinut ukazom cara Josipa Drugog. Kada su pavlini prognani iz Lepoglave, zatvorene su i obe obrazovne ustanove.
Sredinom 19. veka prazni pavlinski samostan pretvoren je u kaznionicu koja je i danas jedna od najvećih na Balkanu. Uočio Prvog svetskog rata, 1914. godine, izgrađena je nova zgrada, u obliku zvezde, prema tada najmodernijem, irskom modelu. Između dva rata u Lepoglavi su, kao politički zatvorenici, robijali Josip Broz Tito, Moša Pijade, Rodoljub Čolaković, Radivoje Davidović, Mihajlo Javorski i mnogi drugi poznati komunisti.
Manastir u zatvoru
Deo kaznionice Lepoglava koji je vraćen crkvi sada se preuređuje ponovo u samostan. Ali, pošto reda pavlina ovde nema, prostor će se iskoristiti za crkvene i svetovne potrebe stanovnika Lepoglave, ne bi li se gradiću vratio epitet versko-kulturnog središta severozapadne Hrvatske, kaže Andrija Kišiček, lepoglavski župnik.
Tokom Drugog svetskog rata u ovom zatvoru je stradalo preko 2.000 antifašista. Potom je Lepoglave nakratko dopao i Alojzije Stepinac, kardinal u NDH, do kućnog pritvora u rodnom Karšiću. U doba SFRJ, sedamdesetih godina, u Lepoglavi su bile zatvarane vođe pokreta Hrvatsko proleće koji su kasnije postali ugledni političari: Šime Đodan, Hrvoje Šošić, Vlado Gotovac, Dražen Budiša, Ivan Zvonimir Čičak. Tu je robijao i Franjo Tuđman, potonji prvi predsednik Hrvatske.
Iako se Lepoglava nalazi u blizini dva auto-puta koji povezuju Zagreb sa Gracom i Budimpeštom, ovaj gradić je teško pronaći. Nečijim propustom, do Lepoglave nema putokaza, nema ni imena Lepoglave na putokazima na auto-putu, a ni na raskršćima državnih i regionalnih cesta. Gradonačelnik Škvarić se godinama trudi da ispravi taj propust, ističući da Lepoglava zapravo ima mnoge turističke i privredne potencijale, kao što je čuvena čipka.
Ipak, sve se vrti oko robijašnice. Smeštena je u centru grada i u njoj radi većina meštana. Lepoglava i dalje slovi kao najveća i najzloglasnija kaznionica Hrvatske.
Pročitajte još:
* Tuđman na pijedestalu usred Zagreba
* "Hrvati uvek bili na pravoj strani. Združili se sa Srbima protiv ustaša"
