Mentalno zdrave osobe ne troše energiju na žaljenje, ne jure trenutno zadovoljstvo i ne žive po tuđim standardima.
Ono što ne radite jednako je važno za vaše mentalno zdravlje kao i ono što radite. Na internetu se može pronaći more saveta o tome kako postići i održati dobro mentalno zdravlje. Mnogi terapeuti, koučevi i stručnjaci za wellness preporučuju zdravu ishranu, redovno kretanje, pozitivno razmišljanje i brigu o sebi.
Ipak, jednako je važno prepoznati šta ne bi trebalo da radimo. Postoji mnogo načina na koje, često i nesvesno, možemo potkopati sopstvenu dobrobit i ući u spirale negativnosti, depresije i anksioznosti. Takođe, postoje i brojni načini na koje možemo sabotirati odnose, a da ne shvatimo da smo upravo mi uzrok problema.
U nastavku je pet ponašanja koja je važno izbegavati ako želite biti stabilni i emocionalno uravnoteženi.
1. Okrivljavanje drugih i mentalitet žrtve
Iako je tačno da se često suočavamo s teškim okolnostima koje nisu pod našom kontrolom, važno je podsetiti se da uvek postoji deo situacije kojim možemo upravljati. Što više verujete u svoju sposobnost da utičete na ono što se dešava, to ćete se osećati spremnije i sigurnije – a manja je verovatnoća da će vas drugi uzimati zdravo za gotovo.
Fokus na samosažaljenje ili uverenje da ste nemoćni brzo narušava samopoštovanje i mentalno zdravlje. Mentalitet žrtve neizbežno utiče i na odnose, jer ljudi ponekad imaju manje empatije kada se ponašamo kao da ništa ne možemo promeniti.
2. Fokus samo na trenutno zadovoljstvo
Čekanje da ostvarite ciljeve i dobijete priznanje ili nagradu često je teško. Kada mnogo radite, prirodno je da želite rezultate odmah – pa je zbog toga ponekad lakše posegnuti za brzim zadovoljstvom.
Na primer: potrošiti platu umesto štedeti za penziju, ili prihvatiti posao samo da biste odmah zarađivali, umesto nastaviti školovanje – iako je fakultet oduvek bio vaša želja. Kada se fokusirate samo na ono što je „pred nosom“, umesto da planirate budućnost i razmišljate šire, to na kraju koči i uspeh i osećaj životnog zadovoljstva.
3. Stavljanje sopsvenih potreba iznad drugih
Kada se trudite da brinete o sebi i ostvarite ciljeve, razmišljanje o drugima ne dolazi uvek spontano. Lako je postati „laser-fokusiran“ na to kako da dobijete ono što želite. To najčešće nije namerno, što znači da namerno treba da proveravate kako vaše ponašanje i odluke utiču na druge.
Uz to, istraživanja pokazuju da su ljudi koji su ljubazni i pomažu drugima često srećniji i zdraviji. Delom zato što, kada pomažete drugima, ne vrtite se stalno oko sopstvenog uspeha. Moguće je potrošiti previše vremena razmišljajući o sebi i o svim područjima života koja nisu onakva kakva biste želeli da budu.
4. Nemogućnost da prepoznate male uspehe i osećate zahvalnost
Kada stvari krenu po zlu ili kada nam treba više vremena da dobijemo ono za što mislimo da će nas usrećiti, često počnemo prigovarati zbog onoga što nemamo. Tada postaje teško uočiti šta je ipak dobro prošlo i koji mali delovi života donose radost.
Teško je biti zahvalan ljudima koji vas vole i podržavaju, a ponekad se čak može javiti osećaj da vam niko „ne drži leđa“. Što više pronalazite načine da budete zahvalni – čak i za sitnice – to ćete biti otporniji. Zahvalnost pomaže i da se prisetite kako nije uvek bilo teško i da ste i ranije prebrodili izazove.
5. Mentalno zdrave osobe ne porede sebe s drugima
Jedan od razloga zbog kojih se mnogi bore s anksioznošću, negativnošću, depresijom, ljubomorom i drugim emocijama koje narušavaju mentalno zdravlje jeste stalno upoređivanje s onim što drugi imaju ili što su postigli.
Upoređivanje je opasno jer nemate uvid u nečiju unutrašnju stvarnost i životnu pozadinu – čak i kada se čini da drugi imaju više ili da su srećniji. Na primer, neko može živeti u lepoj kući i imati dobro plaćen posao, a istovremeno se boriti s ozbiljnim problemima u braku. Ili neko može izgledati kao da je dobio više unapređenja bez posebnih kvalifikacija, ali vi ne znate koliko je zaista sposoban ili kako se snalazi na razgovorima za posao.
Gledate nečije Instagram objave ili slušate hvalisanje o „savršenom“ životu – i počnete zavideti. Zatim se pitate zašto vi to ne možete imati ili postići. Vremenom se može javiti misao da s vama nešto nije u redu ili da nikada nećete imati život kakav želite. A istina je jednostavna: vreme koje trošite na upoređivanje krade energiju koju biste mogli ulagati u sebe, svoje ciljeve i izgradnju smislenog života.
