Vredne donacije naših čitalaca iz daleke Australije ponovo su, početkom ovog meseca, stigle u Novi Pazar i okolinu, a ovog puta radovali su se Bajra Suljević, samohrana majka sa periferije Novog Pazara i usamljeni starina Dušimir Vuksanović, jedini preostali žitelj zabitog sela Pačevina na padinama Golije. Siromašnoj i bolesnoj Bajri Suljević koja 26 godina sama, u podstanarskoj sobici i bez ikakvih prihoda, brine o nepokretnoj ćerki Arijeti, pomoć od 300 australijskih dolara poslale su dobrotvorke i naše čitateljke Dijana i Silvana iz Melburna, a polušlogiranog, usamljenog i bolesnog starinu Dušimira Vuksanovića, koji nema penziju, ni socijalnu pomoć, čak ni zdravstvenu knjižicu, donacijom od 400 australijskih dolara obradovala je anonimna familija iz Sidneja.
– Hvala do neba Dijani i Silvani! Ovo nije prvi put da nam šalju pomoć. Bog će ih nagraditi, a ja im želim dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Da nije njihovih i drugih donacija koje povremeno dobijamo i sevapa dobrih ljudi iz ovog kraja, Arijeta i ja ne bismo mogle da preživimo. Samo za kiriju, komunalije i struju mesečno nam je potrebno 200 evra. Arijeti su potrebni lekovi i pelene, a često joj kupujem i specijalnu hranu. Pred svaku zimu samo za ogrev treba da obezbedimo 500-600 evra – priča Bajra i moli nas da dobrotvorkama iz dalekog Sidneja prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.
Kako naglašava, dobijeni novac potrošiće najpre za obezbeđivanje Arijetinih lekova, brašno i druge namirnice i izmirivanje duga za struju. Hrabra Bajra je težak srčani bolesnik, ali ne može da se leči, jer ni trenutka Arijetu ne sme da ostavi samu.
– Samo moja duša zna kako mi je. Suprug me je ostavio nakon šest meseci braka. Nikada nije video Arijetu, niti se javio. Kažu, negde je u Nemačkoj. Ceo svoj život posvetila sam Arijeti. Bog je hteo da se rodi nepokretna i bolesna, a na meni je da joj koliko mogu pomognem što uz pomoć dobrih ljudi i činim – dodaje Bajra.
Jedva pokretan je i starina Dušimir Vuksanović, jedini preostali žitelj zabitog sela Pačevina podno Golije. Da mu uručimo donaciju od 400 dolara divne anonimne familije iz Sidneja pomogla nam je Milka Đoković, Dušimirova komšinica iz susednog sela Troštice, koja ga jedina povremeno posećuje i zajedno sa našim čitaocima drži u životu. U planinskoj zabiti i samoći, siromašni Dušimir je preživeo tri moždana udara, desna strana mu je paralizovana, služi se samo levom rukom. Nijednom nije bio kod lekara i sam Bog ga je, kaže, sačuvao i izvukao iz kandži sigurne smrti.
– Deset je godina kako mi pomažu čitaoci “Vesti”. Kad god sam u nevolji stigne poneka donacija. Dobijeni novac obično trošim za lekove, tačnije Milka ih donese iz Novog Pazara, zatim za brašno i “prokletu” struju koju jedva uspevam da platim. Imam samo stari radio i dve sijalice, a opet se nakupi duga, pa mi prete isključenjem. Zato hvala do neba tim divnim ljudima koji su mislili na mene i pomogli mi da sve to obezbedim, jer sam ne bih imao čime, niti bih mogao – kaže Dušimir.
Pomoć suzama zalio
– Pao je sneg na Goliju i kad putevi uskoro budu zavejani, moja Pačevina će danima biti odsečena od sveta. Neće biti lako dočekati proleće, ali neću se ni predati. Nadam se da ću uz pomoć dobrih ljudi dočekati još jedno leto – priča vremešni starina dok kroz suze dobrotvorima šalje velike pozdrave i želje za dobro zdravlje i svaku sreću u životu.
Dve želje ima
Dušimirova velika želja je da okreči sobu koja nije okrečena dve decenije i da kupi bilo kakav televizor. Deo donacije iz Sidneja skloniće “na stranu” da bi sakupio novac za ispunjenje ove dve želje.
– Čim stigne proleće, ja ću da mu okrečim sobu. Nadam se da ćemo do tada, a možda i pre, uz pomoć dobrih ljudi sakupiti novac i za televizor koji bi Dušimiru bio jedini prozor u svet – kaže komšinica i dobrotvorka Milka Đoković koja ga, iako je i sama ozbiljno bolesna, često posećuje i donosi mu hranu i lekove.
