pixabay.com

Kampanja okupljanja Srba poreklom iz FBiH kako bi zaštitili imovinu od otimačine u režiji federalnih vlasti u dobroj meri je urodila plodom jer se Odboru za zaštitu prava Srba u FBiH do sada javilo na hiljade građana. Ipak, predstavnici Srba izbeglih iz tog entiteta ne prestaju da upozoravaju sve koji su napustili tu teritoriju a tamo imaju dedovinu, da je i zaštite na odgovarajući način.

Poslednji takav apel uputio je predsednik Udruženje Srba iz opština Bosanske Krajine u FBiH sa sedištem u Beogradu Dragan Divjak, koji je upozorio da bi Srbi rođeni na tom području hitno trebalo da pokrenu postupke ostavinskih rasprava u matičnim opštinama.

– U toku je brutalna otimačina srpske zemlje i zatiranje sveg srpskog – naveo je Divjak navodeći primer da je opština Sanski Most privredniku iz Tešnja na korišćenje u narednih 99 godina dala 2.500 hektara srpske zemlje, a da pravi vlasnici u toj opštini nemaju prava ni da pitaju, a kamoli mogućnost da ostvare svoja prava.

Naglašava da mnogi tek kada dođu na ostavinsku raspravu shvate da su ostali bez vlastite imovine. Naveo je primer porodice Ševo iz Gornjeg Lipika.

– Na ostavinskoj raspravi je uočeno da im fali pet-šest hektara zemlje. Razočarani su. Niko neće da ih primi ni da im pomogne. Tamo vlada princip kadija te tuži, kadija ti sudi. Tek se na ostavinskoj raspravi vidi činjenično stanje. Imamo više od 50 porodica koje su nam prijavile isti problem – rekao je on.

On posebno naglašava da su trenutno najveći problemi na područjima opština Sanski Most i Bosanska Krupa. Pogotovo je na meti imovina u nekadašnjim srpskim selima koja graniče s naseljima sa bošnjačkom većinom. Ne isključuje ni mogućnost tužbi protiv tih lokalnih zajednica, a o svemu bi više reči trebalo da bude na sastanku koji je zakazan za 1. avgust u Bosanskom Petrovcu.

Napomenuo je i da problema, osim u Unsko-sanskom, ima i u Livanjskom kantonu gde je položaj povratnika izuzetno težak. Predstavnici Srba izbeglih iz FBiH podsećaju i na nedavni slučaj skrnavljenja pravoslavnog groblja u Mostaru. Ističu da postoji još mnogo sličnih incidenata koji ostaju nezabeleženi.

Jedan povratnik u Livanjski kanton, koji iz opreza ne želi da mu bude otkriveno ime, “Vestima” je ispričao da, iako je u ovom kantonu veliki broj Srba povratnika, i dalje postoji veliko nepoverenje pa i strah. On se vratio odmah posle rata i uspeo je da sačuva svaki ar svoje imovine, iako je, kako tvrdi, bilo pokušaja da mu to otmu.

– Dolazili su razni emisari sa nekim knjigama, u odelima, da nam kažu da ono što je moje decenijama možda više i nije moje. Više sam ubeđen da su tražili novac da bi me navodno zaštitili, ali shvatio sam da nikakve argumente nisu imali. Proteklih meseci pokušavam da obavestim sve moje nekadašnje komšije koji su izabrali da ostanu u mestima u koja su izbegli da dođu i provere šta se dešava s imovinom. Svakako te njive već godinama neko drugi ore ili bere voće iz voćnjaka, ali ne treba dozvoliti da njihova dedovina ode u tuđe ruke – priča ovaj Srbin.

Vežu konje za spomenike

Dragan Divjak upozorava da su u FBiH na meti i spomenici posvećeni žrtvama u Drugom svetskom ratu.

– Znamo kako tretiraju Garavice kod Bihaća. Za spomenik na Grmeču, gde je nekada bila partizanska bolnica, vežu konje. Sve je devastirano, ispisano i polupano, a sad hoće da ga ruše. To moramo sprečiti – rekao je on.

Divjak je rekao da bez obzira na sve pritiske Srbi u ovom delu BiH moraju opstati i sećati se.

– Mi ćemo organizovano 2. avgusta biti na Šušnjarima u Sanskom Mostu i odati pomen i zapaliti sveće za 5.500 Srba stradalih u ustaškom pokolju 1941. godine, ali i za one stradale u ratu devedesetih. Možda će se neko postideti – rekao je Divjak.

Sakrili poziv

Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH Đorđe Radanović napominje da problema kao u Bosanskoj Krajini ima i u ostatku FBiH, posebno u Tuzlanskom, Zeničko-dobojskom i Posavskom kantonu. Podseća da je federalna uprava za geodetske poslove nedavno raspisala poziv za uspostavljanje novih zemljišnih knjiga, ali da je to objavljeno samo u Službenom glasniku FBiH kako bi što manje ljudi to videlo. Kaže i da odbor svakodnevno svima stoji na raspolaganju i poziva građane da se jave, kako na području BiH, tako i u nedavno otvorenoj kancelariji u Beogradu.