Policajci upucali mladića iz Srbije u Beču

15.06.2025. 20:00

Tanjug/AP

Mladić poreklom iz Srbije teško je povređen danas u stanu u Beču nakon što su roditelji pozvali policiju u pomoć, strahujući da bi mogao da nanese sebi povrede.

Policija je morala da upotrebi silu kako bi ga savladala, javlja “Hojte”.

Prema pisanju austrijskog medija, roditelji 28-godišnjeg mladića pozvali su hitne službe oko 13.30 časova u nedelju: njihov sin je bio u stanju psihološke neprijatnosti. Bili su duboko zabrinuti da bi mogao da se povredi u svom stanu.

Policijski službenici su potom otišli na navedenu adresu kako bi izvršili istragu. Nakon što je vatrogasna služba Beča otvorila vrata, policajci specijalne jedinice WEGA su ušli u stan.

Mladić se iznenada pojavio iz kuhinje sa nožem i pretio policajcima. Nije reagovao na ponovljene pokušaje nadležnih, nakon čega su policajci pokušali da ga zaustave upotrebom elektrošokera. Ali, to nije imalo efekta. Kada je situacija na licu mesta postala opasna po život, policajci su izvukli službeno oružje i pucali u napadača.

Srbin je zadobio povrede opasne po život i odmah mu je ukazana hitna medicinska pomoć od strane bečke profesionalne spasilačke službe i prevezen je u bolnicu.

Bečka državna kriminalistička policija preuzela je istragu. Istrage o upotrebi vatrenog oružja od strane policajaca sprovodi Jedinica za istrage i žalbe za navode o zlostavljanju Savezne kancelarije za sprečavanje i borbu protiv korupcije (BAK EBM) u saradnji sa Kancelarijom javnog tužioca u Beču.

Zašto Rusiji ne odgovara “zamrznuti konflikt”?

15.06.2025. 19:36

0

Tanjug/AP

Između Rusije i Ukrajine ne može doći do “zamrzavanja konflikta” jer bi privremeno zaustavljanje borbenih dejstava bilo uvod u veliki sukob velikih sila, kaže za Sputnjik general u penziji prof. dr Božidar Forca.

Borbena dejstva u Ukrajini moguće je zaustaviti jedino nekakvim konkretnim, možda i tajnim sporazumom između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, jer Rusija sa nekim drugim i ne može razgovarati o obustavljanju oružanih dejstava, smatra Forca.

Jedini sagovornik Rusije – SAD

Pogotovo nema govora o tome da se postigne dogovor o zamrzavanju sukoba između Rusije i Ukrajine, ili između Rusije i zemalja Evropske unije, jer u samoj EU „više ne znamo ko vodi politiku“, dodaje Forca.

– EU nema svoju spoljnu i bezbednosnu politiku iako je ona utvrđena po Lisabonskom ugovoru i u Ugovoru iz Mastrihta, ali je do danas je ostala samo slovo na papiru. U tom smislu, zamrznuti sukob shvaćen kao prekid borbenih dejstava praktično ne bi odgovarao Moskvi jer u ovom trenutku nijedna strana u sukobu nije ostvarila svoje ciljeve. Bliža ostvarenju svojih ciljeva, bar kako to izgleda na terenu, jeste Rusija i ona je ipak neke rezultate postigla. A ciljevi koje Ukrajina ili Zelenski proklamuju su neostvarivi. Mislim na zahteve da se vrati Krim i teritorije koje je Rusija zauzela, a to su ciljevi koji su neostvarivi.

Tako da bi do zamrzavanja sukoba eventualno moglo doći ako bi takav sporazum postigli SAD i Rusija, ali bi u tom sporazumu moralo da se definiše „šta posle“ – dodaje Forca.

Sukob u Ukrajini – novi Bliski istok u Evropi

On smatra da će sukob u Ukrajini kao sukob 21. veka biti dugotrajan i da će postati „novi Bliski istok u Evropi“.

– Ali, svaki rat se mora završiti, pa tako i ovaj. Verovatno će početi nekakvom obustavom borbenih dejstava jer za ono drugo što najavljuje EU, ona trenutno nema tu snagu. A tu mislim da bude neka ravnoteža snaga u Evropi a to EU sa Rusijom, bez Amerike, ne može da postigne. Tako da nije mnogo verovatno zamrzavanje sukoba. Odnosno, može biti odloženi sukob do nekog dogovora velikih sila, a taj dogovor nećemo dugo čekati.

Forca podseća na izjavu Henrija Kisindžera koji je rekao da se ne može Ukrajina nadati da će povratiti ono što je Rusija osvojila i zato se mora napraviti bar nekakav mir da Ukrajinci ne bi došli u situaciju da im Rusi oduzmu još teritorija.

Jer danas je pitanje šta će biti sa Harkovom ili Odesom, naglašava Forca.

Kijevski zid

– Ja sam napisao u članku “Kijevski zid” da će na kraju zapadne snage, a ne mislim na NATO nego na zapadne zemlje, ući sa zapada u Ukrajinu a Rusija sa druge strane, i da će se naći negde na Dnjepru i da će tu biti kraj. To je moja vizija bila sedam dana nakon početka rata u Ukrajini. Nisam video da je drugačije moguće zaustaviti taj rat a da Rusija ostvari svoje ciljeve, pri čemu se Ukrajina u tom ratu ništa ne pita. Dakle, za Rusiju samu a i za mir bi bilo mnogo dobro kad bi Putin i Tramp mogli da naprave neki “dil”. A tu je i Kina, to ne smemo zaboraviti. Jer veliki ne ratuju, veliki trguju. Kako će oni to da istrguju to je pitanje. A nije Americi problem Rusija, nego Kina, tako da je tu svašta moguće – zaključio je Forca.

Ukoliko se ukrajinski sukob ne završi zaključivanjem pravog mira, onda postoji opasnost od izbijanja nuklearnog rata jer bi Kijev i NATO pokušali da preuzmu kontrolu nad novim teritorijama Rusije, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski.

– Ako se zaustavimo duž linije fronta i ne postignemo pravi mir, nego nekakvo primirje, to će onda biti region, podsetiću vas na sporni region između Jermenije i Azerbejdžana, koji će se pretvoriti u ogromni Karabah. Posle nekog vremena Ukrajina bi zajedno sa NATO pokušala da ga zauzme i to bi bio kraj planete, to bi bio nuklearni rat – naveo je on.

Reč koja ima samo 3 slova, a uništila je stotine veza i brakova

15.06.2025. 19:30

0

Freepik

Snaga veze nije u savršenom balansu između davanja i primanja, već u spremnosti da se ponekad da više – iz ljubavi, iz razumevanja, iz želje za povezivanjem.

Na prvi pogled, ideja pravde zvuči kao nešto ispravno, čak i plemenito. Uostalom, šta može biti razumnije od želje da stvari budu pravedne?

Međutim, posle 34 godine iskustva i više od 42.000 kliničkih sati savetovanja klijenata, Džefri Bernstin, psiholog i autor sedam knjiga, može reći sledeće: „Reč FER je često tiha, ali snažna pretnja zdravim vezama“.

– Molim vas, saslušajte me. Problem nije u samoj pravdi, već u tome kako je doživljavamo – kruto, subjektivno i kroz prizmu sopstvenih očekivanja. Kažemo: “Želim da bude pravedno”, ali ono što zapravo mislimo je: “Želim ono što mislim da zaslužujem”. To je zamka pravde – dodaje on.

Pravednost je moćna mentalna prečica (heuristika) koju koristimo da brzo procenimo šta je dobro, a šta loše, ko daje dovoljno, a ko premalo.

Intuitivna je, emocionalna i deluje u trenutku. Ali kao i sve heuristike, sklona je i greškama.

Studije pokazuju da osećaji nepravde izazivaju snažne emocionalne reakcije, uključujući ljutnju, anksioznost i potrebu za kažnjavanjem. Ali, važno je shvatiti: ono što smatramo pravednim nije objektivno. To zavisi od naših ličnih percepcija – koliko ulažemo i koliko mislimo da drugi dobijaju zauzvrat.

– I to vidim svuda: u roditeljstvu, u vezama, na radnom mestu, u porodičnim poslovima. Zanimljivo je da je “to nije fer!” jedna od najčešćih fraza koje izgovaraju emocionalno reaktivna deca – ističe dr Bernstin.

Retko razmatramo sve stvari koje ne vidimo: neizrečeni napor, mentalni napor, drugačije životne okolnosti ili jednostavno – drugačiji stil izražavanja zabrinutosti.

Umesto da računate, pokušajte da se zapitate:

– Da li ovo funkcioniše za oboje?

– Da li cenimo ono što svaka osoba donosi u vezu?

– Da li su moja očekivanja jasna – ili ih samo tiho zbrajam?

Problem nije u pravednosti. Problem je u vezanosti za nju. Kada “ono što je pravedno” postane važnije od povezanosti, komunikacije i saosećanja, ta potreba postaje tihi otrov za vezu. Život nije matematička jednačina – a veze nisu knjigovodstvo.

Snaga veze nije u savršenoj ravnoteži između davanja i primanja, već u spremnosti da se ponekad da više – iz ljubavi, iz razumevanja, iz želje za povezivanjem.

Banke na kamatama zaradile 257 milijardi, a na provizijama još 93 milijarde dinara

15.06.2025. 19:10

0

pixabay.com

Banke u Srbiji su tokom protekle godine uvećale prihode, a posledično i profit. Od naplaćenih kamata su zaradile 257,4 milijarde dinara, a od raznih provizija i naknada 93 milijarde dinara, pokazuju podaci iz Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2024, koji je objavila Agencija za privredne registre.

Privredna društva u Srbiji su tokom 2024. godine poslovala “u plusu”, ostvarivši neto dobit od 866 milijardi dinara, koji je, kako je ukazala Agencija za privredne registre u svojoj analizi – ipak manji za 9,9 odsto u odnosu na godinu pre. Više od tri petine privrednih društava je poslovalo pozitivno, a među njima je i – bankarski sektor.

Banke – glavni nosioci domaćeg finansijskog sistema – ostvarile su na nivou sektora profit od 155,97 milijardi dinara, za 27,6 odsto veći od prošlogodišnjeg. Broj banaka je u 2024. ostao nepromenjen – njih 20, u kojima je bilo zaposleno 20.619 radnika – 1.166 manje nego godinu pre.

Već danas, na tržištu je jedna banka manje – ukupno ih posluje 19.

Prihodi od kamata

Banke su u 2024. godine od svojih klijenata naplatile ukupno 361,99 milijardi dinara na ime kamata, što je 15,7 odsto više nego u 2023.

Kada se od tog iznosa oduzmu kamate koje su banke plaćale svojim korisnicima za novac koji im “čuvaju” na računima, dobije se neto prihod od kamata u iznosu od 257.431.523.000 dinara, što je 2,2 milijarde evra.

Ova zarada od kamata je 13,1 odsto veća nego godinu pre.

Naknade i provizije

Mimo kamate, koja za njih predstavlja osnovni izvor prihoda, banke su naplaćivale i razne naknade (poput onih za korišćenje tekućih računa) i provizije (pri plaćanju računa, na primer). Po osnovu svih naknada i provizija banke u Srbiji su prihodovale ukupno 137,6 milijardi dinara, što je 17 odsto više nego u 2023.

Kada se od toga oduzmu rashodi koje su banke plaćale na ime naknada i provizija, dobije se neto prihod (od naknada i provizija) od ukupno 93.035.234.000 dinara, što je oko 793,8 miliona evra.

Ova zarada od naknada i provizija je za petinu veća nego godinu pre (20,3 odsto).

Ukupan neto poslovni prihod banaka u 2024. iznosio je 335,64 milijarde dinara.

Na nivou celog sektora, banke su ostvarile pozitivan neto rezultat od 155.967.699.000 dinara (oko 1,3 milijarde evra), što je gotovo za trećinu, tačnije 27,6 odsto, više od profita ostvarenog u 2023. godini.

Ova 3 horoskopska znaka nikad ne otkrivaju šta zaista misle

15.06.2025. 19:01

0

Freepik

Neki ljudi jednostavno ne žele da otkriju svoje misli – bilo zato što se plaše reakcije okoline, ne žele da budu povređeni ili jednostavno smatraju da su osećanja i stavovi njihova privatna stvar.

U svetu astrologije, neki horoskopski znaci poznati su upravo po toj uzdržanosti.

Oni ne dele olako svoje misli, retko se otvaraju i često ostaju enigma čak i najbližima. U nastavku otkrivamo tri horoskopska znaka koja retko priznaju šta zaista misle.

Škorpija

Škorpije su znak tajni i unutrašnjih oluja. Iako poseduju izuzetnu intuiciju i često tačno znaju šta drugi misle i osećaju, retko će same otkriti svoje misli. Škorpije sve analiziraju, beleže i pamte, ali retko dijele informacije o sebi, i to samo s onima koji su zadobili njihovo poverenje – što je vrlo teško.

Čak i kada ih nešto muči, često će to zadržati za sebe dok posmatraju šta će se dogoditi. U konfliktnim situacijama neće vikati niti se raspravljati – njihovo oružje su tišina i duboka analiza. Ako mislite da znate šta Škorpije misle, najčešće grešite. Njihov unutrašnji svet ostaje nedostupan većini.

Ribe

Ribe su izrazito emotivne i duboko intuitivne, ali njihove misli često lutaju između stvarnosti i sveta mašte. One ne lažu, ali nerado priznaju šta ih muči, šta misle o drugima ili kako se zaista osećaju – iz straha da ne povrede nekog, ne izazovu sukob ili da ne budu pogrešno shvaćene.

Radije će prećutati istinu nego nekom naneti bol. Ribe znaju kako da izbegnu neprijatne razgovore, a kad ih suočite sa direktnim pitanjem, često će odgovoriti neodređeno ili u metaforama. Njihova sposobnost da sakriju ono što stvarno misle proističe iz želje za mirom, ali i unutrašnje nesigurnosti.

Vaga

Vage su znak ravnoteže i diplomatije, ali i večitog oklijevanja kada je u pitanju izražavanje mišljenja. Iako su društvene i prijatne, vrlo retko će reći šta zaista misle, naročito ako bi to moglo izazvati sukob ili narušiti odnose. Vage ne podnose nesuglasice i nelagodnost, pa će radije prećutati svoje stavove nego rizikovati neprijatnu atmosferu.

Zbog toga često ostavljaju utisak dvosmislenosti ili neodlučnosti. Ali, istina je da Vage vrlo dobro znaju šta misle – samo to ne žele da podele, osim ako nisu potpuno sigurne da time neće narušiti harmoniju koju toliko cene. Njihova tišina nije znak praznine, već promišljene uzdržanosti.

Horoskopske preporuke i savete ne treba shvatati naročito ozbiljno.

Da li je sedište 11A najbezbednije mesto u avionu?

15.06.2025. 18:27

0

pixabay.com

Slučaj putnika aviona kompanije “Er Indija”, koji je jedini preživeo nesreću u kojoj je poginula 241 osoba, pokrenuo je debatu o tome da li je njegovo sedište, 11A, najbezbednije mesto u avionu.

Eksperti u oblasti avijacije kažu da se to ne može reći sa sigurnošću, pošto se avioni znatno razlikuju po konfiguraciji sedišta, a svaka nesreća je slučaj za sebe, dok preživljavanje često zavisi od više složenih faktora, prenosi Rojters.

– Svaka nesreća je drugačija, i nemoguće je predvideti mogućnost preživljavanja na osnovu pozicije sedišta – rekao je direktor američke neprofitne organizacije, Fondacije za bezbednost letenja, Mičel Foks.

Preživeli putnik, britanski državljanin indijskog porekla Rameš Visvaškumar, kazao je da se njegovo sedište 11A nalazilo u blizini izlaza za vanredne situacije.

On je bio jedan od 242 putnika “boinga 787 drimlajner” koji se u četvrtak srušio u Ahmedabadu nekoliko minuta posle poletanja.

Rameš je posle pada aviona uspeo da izađe kroz izlaz za vanredne situacije.

Sedište koje je blizu takvog izlaza može vam pomoći da preživite nesreću, ali ono neće uvek nositi broj 11A pošto avioni imaju na desetine različitih rasporeda sedišta.

Pored toga, nakon nesreće, neki od tih izlaza ne funkcionišu jer mogu da budu onesposobljeni u udesu.

Studija avionskih nesreća iz 2007. godine ustanovila je da putnici koji sede bliže zadnjeg dela aviona imaju više šansi da prežive nesreću.

Neki eksperti, međutim, smatraju da je deo pored krila aviona stabilniji.

U januaru prošle godine, usred leta otpao je jedan panel na boku “boinga 737 MAX”, nakon čega se stvorila velika rupa i oštećeno je susedno sedište na kojem, srećom, niko nije sedeo.

Verovatno najbolji način da povećate svoje šanse za preživljavanje jeste da pažljivo pratite uputstva o bezbednosti na početku leta, što se često odbacuje kao rutina, navode eksperti.

Disciplinovano poštovanje saveta avionskog osoblja o evakuaciji bio je ključni faktor u spasavanju života svih 379 putnika i članova posade aviona kompanije “Japan erlajns” u januaru prošle godine, koji su ostavili za sobom svoje torbe.

Uputstva o bezbednosti odnose se uglavnom na način kako da vežete sigurnosni pojas i planirate rutu za evakuaciju, a čest savet je da izbrojite redove između vašeg sedišta i najbližeg izlaza za slučaj nužde, ukoliko se kabina napuni vodom ili dimom pa vidljivost bude smanjena.

Foks ističe da je dizajn aviona napredovao kako bi se povećala verovatnoća da putnici mogu da napuste zadnji deo aviona prilikom udesa.

– Postignut je izuzetan napredak u dizajnu avionskih kabina kako bi se povećala verovatnoća preživljavanja nesreća na zemlji, ili blizu tla – zaključio je on.

Još jedan pripadnik MUP-a Srbije uhapšen na Končulju

15.06.2025. 17:45

0

Kosovo online

Pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije iz Velikog Ropotova kod Kosovske Kamenice uhapšen je jutros na administrativnom prelazu Končulj.

Ovo je za KoSSev potvrdio njegov advokat, Miloš Nikolić.

Reč je o M.Z, koji je zaposlen u MUP-u Srbije i koji je raspoređen u PU Niš.

Nikolić navodi da je M. Z. prebačen je u imigracioni centar u selu Vrani Do kod Prištine.

„Porodica mu je u Velikom Ropotovu – ima suprugu i dvoje dece“.

Advokat za sada nije mogao da iznese više detalja.

Serija hapšenja

Inače, M. Z. je peti Srbin sa Kosova, koji je, kao pripadnik MUP-a Srbije uhapšen na Kosovu od petka. Pre njega, na prelazima Brnjak, Jarinje i Končulj, privedena su još četvorica – među njima i jedan penzionisani policajac.

Mladen Milojević i Nikola Vujović su u međuvremenu prinudno udaljeni sa Kosova u centralnu Srbiju, nakon što su im konfiskovana kosovska dokumenta i izrečena mera zabrane povratka na Kosovo na pet godina. Prema nezvaničnim saznanjima KoSSev-a, danas je pušten i penzionisani pripadnik MUP-a, M. S.

Serija hapšenja srpskih policajaca sa Kosova dolazi nakon što je 7. juna u Srbiji uhapšen bivši pripadnik OVK i kosovske specijalne policije Arbnor Spahiju, osumnjičen za teško ubistvo u slučaju „Banjska“.

Njegovo privođenje izazvalo je oštre reakcije iz Prištine, a aktuelna situacija tumači se i kao potencijalna odmazda za taj slučaj ili pritisak za puštanje Spahijua.

Kosovske vlasti se u ovim slučajevima sada pozivaju na Zakon o državljanstvu, prema kojem stanovnici Kosova koji se bave aktivnostima kojima se „ugrožava nacionalna bezbednost“, ili su pripadnici policijskih snaga, odnosno Obaveštajne službe „druge države“, a nemaju saglasnost vlasti ili za to ne postoji međunarodni sporazum – „gube pravo na državljanstvo Republike Kosovo“.

Upravo se na ove navode pozvao kosovski ministar u ostavci, Dželjalj Svečlja, donoseći ovu odluku.

Oftalmolog ukazao na naviku koju treba izbegavati tokom leta

15.06.2025. 12:57

0

Bez obzira da li nosimo naočare, kontaktna sočiva ili imamo savršen vid, važno je da vodimo računa o zdravlju očiju kako starimo.

Od zdravstvenih problema sa vidom i očima do opštih preventivnih saveta, optometristi i oftalmolozi pomažu ne samo redovnim pregledima, već i preporukama za svakodnevne navike.

Dr Robert Štajnmic, oftalmolog i član Američke akademije za optometriju, objasnio je za “Parade” zašto je ova navika štetnija nego što većina ljudi misli i koji je jednostavan način da zaštitimo oči.

U pitanju je škiljenje.

– Prirodna reakcija na jako svetlo je da škiljimo – kaže dr Štajnmic. I dok mnogi ljudi nose naočare za sunce dok voze ili hodaju, često zaboravljaju da su zaštitne naočare neophodne i za aktivnosti poput čitanja na otvorenom.

– Kada redovno čitate napolju, čak i na kratko, stvarate naviku koja oštećuje zdravo tkivo — što može dovesti do bora, ali i do katarakte – upozorava on.

Mnogi ljudi se fokusiraju na kreme za sunčanje, grickalice i boce vode kada idu na plažu, ali zaboravljaju na odgovarajuću zaštitu očiju.

„Mnoge naočare za čitanje koje se prodaju bez recepta ne nude 100 odsto UV zaštitu“, ističe dr Štajnmec.

Ljudi često nose naočare koje ne pružaju adekvatnu zaštitu, posebno kada su na suncu.

Zašto je UV zaštita očiju toliko važna

„Danas se sve više pažnje posvećuje pravilnoj SPF regulaciji proizvoda za negu kože – pacijenti ulažu napore da kupe kvalitetnu kremu za sunčanje, ali često zanemaruju najosetljivije područje na svom licu – kožu oko očiju i samo oko“, kaže dr Štajnmec.

On dodaje da, kao otac, zna koliko je teško zaštititi ovo područje, posebno kada deca trljaju oči i izazivaju neprijatno peckanje. Zato deca uvek treba da nose kvalitetne polarizovane naočare za sunce sa UV zaštitom.

Prednji providni sloj oka, rožnjača, može lako da “izgori” na suncu, baš kao i koža. Jedini pravi način da ga zaštitite je nošenje vrhunskih polarizovanih naočara sa 100 odsto UV zaštitom.

Nažalost, mnoge naočare za sunce na tržištu nisu pravilno regulisane i, iako na sebi imaju nalepnice sa tvrdnjama o zaštiti od UV zračenja, nikada nisu bile testirane – što je čest slučaj sa naočarima sa benzinskih pumpi ili drogerija.

Tamna sočiva na jeftinim naočarima mogu prouzrokovati dodatnu štetu tako što prouzrokuju širenje zenica, omogućavajući još više UV zraka da uđu u oko.

Dugoročne posledice

“Starenje i dugotrajno izlaganje UV zracima su glavni uzroci katarakte”, kaže dr Štajnmec i dodaje da se može usporiti ovaj proces nošenjem kvalitetnih naočara za sunce.

Naočare za sunce štite ne samo očno sočivo već i mrežnjaču – sloj ćelija koji omogućavaju svetlosti da dopre do optičkog nerva i mozga.

“UVA i UVB zraci mogu izazvati štetne promene u pigmentisanim ćelijama mrežnjače i čak dovesti do kancera oka. Zato je važno imati redovne preglede očiju kako bi se na vreme otkrile promene vezane za makularnu degeneraciju ili glaukom – upozorava doktor..

Dvojica srpskih policajca proterana sa Kosova i oduzeto im kosovsko državljanstvo

15.06.2025. 15:41

0

Kosovske vlasti proterale su dvojicu pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nekoliko sati pošto su uhapšeni u subotu zbog sumnje da su povredili nacionalnu bezbednost Kosova, potvrdili su njihovi advokati za Radio Slobodna Evropa u nedelju.

Nikola Vujević i Mladen Milojević proterani su u subotu uveče i obojici je zabranjen ulazak na Kosovo pet godina, rekli su njihovi advokati Bogdan Lazić i Srđan Mitrović, objavio je Radio Slobodna Evropa.

Vujević i Milojević bili su među trojicom pripadnika i jednim penzionisanim pripadnikom MUP-a Srbije koji su uhapšeni na Kosovu u subotu na administrativnom prelazu.

Kosovske vlasti su tek potvrdile Vujevićevo hapšenje i nameru da ga deportuju nakon što mu je vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželjalj Svečlja, u subotu oduzeo kosovsko državljanstvo, rekavši da su ga regrutovale srpske obaveštajne i bezbednosne institucije.

Svečlja je u subotu rekao da Vujović “predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti kao pripadnik srpskih policijskih snaga”.

Milojević služi kao srpski policajac u Raški, a živi u Leposaviću na severu Kosova.

Vujović, inače iz Zubinog Potoka, takođe na severu Kosova, najavio je tužbu protiv odluke kosovskih vlasti da mu oduzmu državljanstvo, rekao je njegov advokat.

Prema Zakonu o kosovskom državljanstvu, osoba gubi državljanstvo ako se bavi aktivnostima koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Kosova; kada je namerni član organizacije koja ima za cilj da uništi ili ošteti ustavni poredak Kosova; kada je pripadnik obaveštajne službe ili policijskih snaga druge države, bez saglasnosti lokalnih vlasti i bez prethodnog međunarodnog sporazuma.

Svečlja je rekao da Srbija ulaže „sistematske napore“ da destabilizuje Kosovo iznutra zapošljavanjem kosovskih građana u svojim bezbednosnim i obaveštajnim institucijama, što je „čin koji krši zakone i krši našu nacionalnu bezbednost“.

Kancelarija za Kosovo osudila je odluku kosovskih vlasti da uhapse pripadnike i bivše pripadnike MUP-a.

Saopšteno je da kosovske vlasti „nemaju zakonski osnov“ za njihovo hapšenje i da je ovo „politički motivisana osveta protiv srpskog naroda“.

Hapšenje trojice pripadnika MUP-a Srbije i penzionisanog policajca desilo se nedelju dana pošto je Srbija 7. juna uhapsila bivšeg pripadnika Specijalne jedinice Kosovske policije na graničnom prelazu Horgoš, dok se vraćao iz Austrije na Kosovo autobusom sa porodicom.

Tramp: Sprečio sam mogući rat Srbije i Kosova

15.06.2025. 16:10

3

Američki predsednik Donald Tramp napravio je danas paralelu između aktuelnog iransko-izraelskog sukoba i sukoba između Srbije i samoproglašenog Kosova tokom njegovog prvog mandata, koji je, kako je naveo, pretio da preraste u rat, ali je on to sprečio.

“Tokom mog prvog mandata, Srbija i Kosovo su se žestoko sukobljavali, kao što su to činili decenijama, a ovaj dugogodišnji sukob je pretio da preraste u rat. Ja sam ga zaustavio. (Bivši američki predsednik Džozef) Bajden je naštetio dugoročnijim izgledima nekim veoma glupim odlukama, ali ja ću to ponovo popraviti!”, naveo je Tramp na svojoj društvenoj mreži “Istina”.

Tramp je istakao da bi Iran i Izrael trebalo da postignu dogovor i da će ga postići, navodeći da je na isti način nagovorio Indiju i Pakistan da postignu dogovor i da je u tom slučaju koristio trgovinu sa SAD “da unese razum i koheziju u razgovore sa dva odlična lidera koji su bili u stanju da brzo donesu odluku i zaustave sukob”.

“Još jedan slučaj su Egipat i Etiopija, i njihova borba oko ogromne brane koja utiče na veličanstvenu reku Nil. Za sada vlada mir, barem za sada, zahvaljujući mojoj intervenciji, i tako će ostati! Slično tome, uskoro ćemo imati mir između Izraela i Irana! Sada se održava mnogo poziva i sastanaka. Mnogo toga radim i nikada ne dobijam priznanja ni za šta, ali to je u redu, narod razume. Učinimo Bliski istok ponovo velikim”, naveo je Tramp.