Gori Simpova fabrika na jugu Srbije (VIDEO)

15.08.2025. 19:47

Instagram/192_rs

Buknuo je požar u fabrici “Simpo Šik” u Kuršumliji danas popodne, ali vatrena stihija i dalje guta objekat.

Vatrogasci i građani bore se sa velikim požarom koji je zahvatio dve hale koje se koriste kao magacini.

Požar je izbio u pogonima kompanije, a u toku je borba vatrogasaca da požar ne zahvati pogon sa hemijskim proizvodima.

Video možete pogledati OVDE.

Na licu mesta su i cisterne za vodu Komunalnog preduzeća i Vojske Srbije. Kuće se nalaze svega pedesetak metara od fabrike, a kako piše lokalni medij “Topličke vesti”, požar je zahvatio i dvorište jedne kuće, ali su uspeli da je odbrane.

Video možete pogledati OVDE.

Za sada nije poznat uzrok požara, vatrogasci su na terenu, pomažu im i građani. Širi se gusti crni dim, a vetar otežava situaciju.

NIS sprema zaposlene za vanredno stanje

15.08.2025. 20:00

0

Fonet

Zaposleni u Naftnoj industriji Srbije danas su, na kraju radnog vremena, preko interne mreže dobili obaveštenje da je kompanija obavezna da obezbedi “preduslove za sprovođenje radne obaveze ukoliko dođe do proglašenja vanrednog ili ratnog stanja”.

Kako se navodi u obaveštenju koje su agenciji Beta dostavili radnici ove kompanije, pod uslovom anonimnosti, NIS je svoje zaposlene obavestio da je, u skladu sa zakonskim propisima i Odlukom Vlade Republike Srbije, ta kompanija “prepoznata kao veliki tehnički sistem od značaja za odbranu zemlje u oblasti energetike”.

“Ova mera je deo preventivnih aktivnosti i ne znači da se očekuje nastanak vanredne ili ratne situacije, već služi isključivo u svrhu usklađenosti sa zakonskim propisima”, stoji u dopisu.

Nakon rezultata sprovedene redovne revizije ispunjenosti zakonskih obaveza kompanije, kao deo potrebnih aktivnosti, definisana je obaveza Kompanije da zaposlenima, koji po zakonu podležu radnoj obavezi, izda i dostavi Saopštenja o raspoređivanju, stoji dalje u obaveštenju menadžmenta.

“Zaposleni će Saopštenja dobiti preko Front ofisa i nakon potpisivanja Saopštenja, potrebno je da ista zaposleni predaju Front ofisu najkasnije do 15. novembra 2025. godine. Potpisivanjem Saopštenja, zaposleni potvrđuju da su obavešteni, da u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja, nastavljaju sa obavljanjem svojih redovnih radnih zaduženja u okviru Kompanije”, precizirano je u ovom obaveštenju zaposlenima.

“U skladu sa obavezama Kompanije definisanih zakonskim propisima, samo u slučaju nastanka ratnog ili vanrednog stanja, Kompanija će dodatno dostaviti i Rešenja zaposlenima, koja definišu radne obaveze zaposlenih tokom trajanja ratnog ili vanrednog stanja”, dodaje se.

Vlasnička struktura NIS-a

Naftna industrija Srbije je, podsetimo, u većinskom ruskom vlasništvu.

Kompanija Gaspromnjeft ima udeo od 44,85 odsto vlasništva, a kompanija Gasprom ima 11,3 odsto akcija NIS-a.

Republika Srbija je manjinski vlasnik, sa udelom od 29,87 odsto.

Krajem jula je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država odložilo sankcije Naftnoj industriji Srbije za još mesec dana.

Nova era nemačke vojske: Planovi koji bi mogli da promene Evropu

15.08.2025. 19:13

0

Tanjug/AP

Nemačka vlada suočava se sa tenzijama unutar velike koalicije zbog plana povećanja vojnog osoblja, a ključna rasprava odnosi se na mogućnost uvođenja obaveznog vojnog roka.

Predloženi zakon trebalo bi da bude predstavljen na sednici vlade 27. avgusta.

Ministar odbrane Boris Pistorijus iz SPD-a želi da reši hronični manjak kadrova u Bundesveru bez potpune obnove obaveznog služenja vojske, koje je suspendovano 2011. godine. Prema predlogu, svi muškarci pozivnog uzrasta morali bi da se registruju i prođu selekcioni postupak, dok bi žene mogle da volontiraju.

Vlada planira da privuče oko 5.000 dobrovoljnih vojnika godišnje, sa trajanjem službe do 23 meseca. Obavezna služba uvešće se samo ako parlament donese posebnu odluku. Konzervativni Hrišćanski demokrati (CDU/CSU) žele da uvedu obaveznu godinu služenja, uključujući vojnu službu kao jednu od opcija, uz civilne alternative poput rada u bolnicama ili školama.

Norbert Retgen, stručnjak za spoljnu i odbrambenu politiku, istakao je za “Politiko” da bi aktivacija obavezne službe tek u slučaju pojačane vojne krize bila prekasna:

– Ako se obavezna služba aktivira tek u kriznim situacijama, postaje reakciono sredstvo, a ne odvraćajući faktor. Doći će prekasno, izgubiti podršku javnosti i promašiti svrhu. Šta bi vojnik trebalo da postigne kada kriza već traje?

Retgen je kritikovao Pistorijusa što se fokusira isključivo na volonterizam bez jasnih ciljeva ili automatskog mehanizma za prelazak na obaveznu službu ako dobrovoljci ne budu dovoljni. „To neće funkcionisati – potrebna su obavezna poboljšanja“, rekao je.

SPD naglašava da je Bundesver „parlamentarna vojska“, i da odluka o uvođenju obaveznog roka pripada zakonodavnom telu, a ne izvršnoj vlasti. Andreas Švarc iz SPD-a rekao je:

– Ako ciljevi nisu ostvareni i pretnja je velika, parlament mora da odluči i po potrebi zaoštri zakon.

SPD se zalaže za dobrovoljni model kako bi privukli one koji zaista žele da služe.

– Želimo ljude koji to žele. Dobrovoljci su skloniji da završe obuku i da duže služe. Ako počnete sa prisilom, stvarate otpor – istakao je Švarc.

Konzervativci traže dodatne mogućnosti za promenu zakona i spremni su da iskoriste jesenju raspravu u Bundestagu ako do 27. avgusta ne dođe do kompromisa. Tomas Revekamp, predsednik Odbora za odbranu Bundestaga, rekao je:

– Nijedan zakon ne izlazi iz Bundestaga onakav kakav je stigao. Imamo predloge i želimo promene. Ako ranije ne uspe, moraće ići kroz parlamentarne konsultacije.

Jedna od opcija je rešavanje spora u koalicionom odboru, maloj grupi lidera obe stranke koja odlučuje iza zatvorenih vrata. Odluke ovog tela imaju političku težinu, ali postaju pravno obavezujuće tek posle odobrenja vlade ili parlamenta.

Lažni majstor iz BiH prevario desetine Austrijanaca, prevara “teška” 460.000 evra

15.08.2025. 18:41

0

Screenschot/krone.at

Državljanin Bosne i Hercegovine tereti se da je prevario desetine austrijskih državljana nudeći im jeftine građevinske radove, koje bi izveo loše ili nikako.

Kako prenose mediji, on je za te poslove u periodu od aprila, 2022. do marta, 2025. godine uzeo više od 400.000 evra. Uz sve to, bio je više nego drzak, pa je kao nezaposleno lice uzeo više od 60.000 socijalne pomoći!

Uprkos već postojećem krivičnom dosijeu, ovaj 54-godišnjak nije izvukao pouku iz ranijih loših iskustava, već je nastavio sa svojom drskom prevarantskom šemom: jeftino izvođenje radova na kućama oglašavao je preko društvenih mreža, a kao garant kvaliteta stavio je ime svoje porodične kompanije, osnovne u BiH.

Uglavnom se bavio poslovima kao što je ugradnja prozora, vrata i pravljenje ograda. U tu svrhu je napravio Fejsbuk stranicu, više puta prikazujući kuće koje je navodno izgradio, privlačeći tako potencijalne mušterije. Zainteresovanim strankama je davao procene troškova znatno ispod uobičajene cene, što ih je, naravno, privuklo. Žrtve su uglavnom plaćale kapare u gotovini.

Da bi održao privid verodostojnosti, ovaj prevarant bi izveo neke radove – ali nikada u potpunosti i skoro nikad ispravno! Obmanjivao je svoje kupce i naveo ih da poveruju da je roba poput prozora i vrata stoji na carini ili da je došlo do kašnjenja u isporuci, zbog čega nije mogao da nastavi. Tako je od 31 žrtve, koliko ih je policija do sada identifikovala, uzeo oko 400.000 evra.

Da stvar bude još gora, u Lajbnicu, gde ima prijavljeno boravište, predstavljao se kao nezaposlen da bi mogao da uzima naknadu od AMS.

Navodno je kod Zavoda za zapošljavanje bio registrovan kao nesposoban za rad.

Policija mu je konačno stala na kraj u martu mesecu. Ipak, on tvrdi da ništa loše nije uradio i da bi završio sve ugovorene poslove čim bi roba bila isporučena ili “puštena” od strane carine. Trenutno se nalazi u pritvoru u zatvoru Grac-Jakomini. Uz sve to, deo posla koji je uradio bio je toliko loše izveden da su neki objekti morali da budu srušeni i ponovo izgrađeni od strane profesionalaca.

Kremlj saopštio koliko će trajati razgovor Putina i Trampa

15.08.2025. 18:19

0

Pixabay

Predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp sastaće se danas na Aljasci. Glavne teme pregovora – pitanje Ukrajine i normalizacija odnosa Moskve i Vašingtona. Sastanak počinje u 21.00 po srednjoevropskom vremenu.

– Razgovori Putina i Trampa mogli bi da traju najmanje 6-7 sati – saopštio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Kako je najavljeno, prvo će Putin i Tramp razgovarati u četiri oka, zatim će se sastanak nastaviti u okviru radnog doručka na kojem će učestvovati i delegacije Rusije i SAD.

U sastavu ruske delegacije su ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, ministar odbrane Andrej Belousov, ministar finansija Anton Siluanov i specijalni predstavnik predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev.

Posle sastanaka je predviđena zajednička konferencija za novinare, a ruska delegacija planira da odmah potom napusti Aljasku. Inače, kako bi uopšte bio omogućen sastanak na teritoriji SAD, Vašington je suspendovao niz anti-ruskih sankcija.

Stručnjaci otkrili koliko je pena zaista bitna za savršen ukus piva

15.08.2025. 18:45

0

EPA/Philipp Gueland

Pena nije tu samo zbog fotogeničnosti. Iza toga stoji ozbiljna nauka.

Svi znamo taj osećaj: vruć letnji dan, žedni smo i odlučujemo da sebi sipamo savršeno hladno pivo.

Ali, umesto zlatnog nektara – čaša se pretvara u planinu pene. Klasična greška početnika? Možda. Ali pena nije tu samo zbog fotogeničnosti. Iza toga stoji ozbiljna nauka.

Kremasta pena zadržava sve arome piva

„Kremasta, čvrsta pena zadržava arome koje su ključne za celokupno iskustvo degustacije piva, posebno kod lagera“, navodi poznata pivara Karlsberg.

I Karl Loher, stručnjak za pivo iz švajcarske pivare i pivnice Bires Kalvinus, potvrđuje da dobra pena znači više od lepog izgleda.

– Pena zadržava isparljive arome koje se oslobađaju tek kada mehurići puknu, a takođe štiti pivo od oksidacije i čuva njegovu svežinu – objašnjava Loher.

Zašto neka piva imaju manje pene?

Nedostatak pene ne znači automatski da je pivo loše. Postoji nekoliko razloga zašto pivo može imati slabiju „kapu“.

Na primer, alkohol smanjuje stabilnost pene, pa će jača piva imati tanji sloj. Isto važi i za masnoću (grickalice, karmin, čak i masne usne) ili ostatke deterdženta u čaši – sve to može „ubiti“ penu piva.

„Temperatura piva, način točenja, vrsta gasa, čistoća čaše – sve to igra ulogu“, navode stručnjaci, dodajući da je idealna temperatura za očuvanje pene pet do sedam stepeni Celzijusa.

Previsoka temperatura stvara puno pene koja se brzo raspada. A u zavisnosti od vrste piva, varira i željena količina pene.

Lageri obično imaju tanju penu, dok ejlovi i IPA piva zahtevaju veću penu da bi oslobodili aromu hmelja. Kod stauta očekujemo gušću, baršunastu penu – ali sa manjom zapreminom,

Pijte brzo – ili verujte peni

– Pena pokriva pivo i sprečava da arome i CO2 izlaze. Ako želite da doživite pun ukus, ili ga popijte brzo – ili pustite da pena uradi svoje – kaže Tobijas Zolo iz pivare Vajenštefan u Nemačkoj.

Iako lagana kao oblak, pena piva nosi koncentraciju aroma hmelja i žitarica. To je prva stvar koju osetimo pre nego što pivo dođe na nepce. Zato se prvi gutljaj uvek oseća intenzivnije od sledećeg. Pored toga, gusta pena usporava oslobađanje mehurića, pa pivo duže ostaje sveže.

– Sa dobrom penom, manja je verovatnoća da ćete prosuti pivo kada ga nosite na sto. I znaćete da li je pivo sveže sipano – ili je neko vreme „odležalo“ na šanku – napominje Zolo.

Kako savršeno sipati pivo?

Čak i ako je pivo savršeno napravljeno, loše točenje može da pokvari iskustvo. Zolo otkriva trik za točenje Hefevajcena, čuvenog pšeničnog piva.

– Kapanje piva je tehnika, ali, pomalo, i umetnost. I nije lako, potrebna je vežba – zaključuje.

Ceo procesa točenja piva:

Isperite čašu i pustite da voda kaplje iz čaše.
Počnite da sipate pivo pod uglom od 45 stepeni.
Ne sipajte sve odmah – ostavite malo u boci ili limenci.
Promućkajte ostatak piva da se kvasac podigne sa dna, pa ga sipajte na kraju.
I – savršena, bogata pena je tu!

Koliko šećera možemo da jedemo tokom leta?

15.08.2025. 18:08

0

pixabay.com

Nema potrebe za strogim ograničenjima – važno je biti svestan šta konzumiramo i ne koristiti slatkiše kao način da se nosimo sa vrućinom ili dosadom.

Leto donosi pregršt slatkih izazova – od kugli sladoleda na plaži do ohlađenih voćnih kolača i sokova koji nas mame iz frižidera.

I dok je prirodno posegnuti za slatkišima tokom vrelih dana, postavlja se pitanje: koliko je zapravo previše?

Šećer i vrućina – loša kombinacija?

Visoke temperature već opterećuju naš organizam. Ako tome dodamo veće količine šećera, rizikujemo:

dehidrataciju (jer šećer ubrzava gubitak tečnosti),
oscilacije šećera u krvi koja izazivaju umor i razdražljivost,
povećan apetit i želju za još više slatkiša.

Nutricionisti preporučuju da odrasli konzumiraju najviše 25 grama dodatog šećera dnevno (što je otprilike jedna puna kašika), dok bi deca trebalo da konzumiraju manje.

Gde se sve šećer krije?

Leti često nismo ni svesni koliko šećera konzumiramo, jer se on ne nalazi samo u kolačima i čokoladi. Evo nekih tipičnih letnjih „krivaca“:

gazirani sok (1 konzerva): do 35 gr šećera
sladoled (2 kuglice): 20-25 gr
voćni jogurt: 15-20 gr
ledena kafa sa aditivima: i preko 30 gr

Da li treba potpuno da izbacimo slatkiše?

Ne nužno. Leto je savršeno vreme da se zasladimo na zdraviji način:

Sveže sezonsko voće – lubenica, breskve, borovnice i smokve su prirodno slatke i pune vode.

Domaći ledeni deserti – smrznuti jogurt sa voćem, čia puding sa bademovim mlekom, hladni čajevi bez šećera.

Crna čokolada – u malim količinama može zadovoljiti želju za slatkišima bez prekomernog unosa šećera.

Uživajte u slatkišima, ali umereno

Nema potrebe za strogim zabranama – važno je biti svestan šta jedemo i ne koristiti slatkiše kao način da pobedimo vrućinu ili dosadu.

Umesto toga možemo da se rashladimo konzumiranjem vode, da se krećemo, a kada poželimo nešto slatko – treba da biramo mudro.

Leto je tu da bismo uživali u njemu – i ukusom i balansom u svemu.

Studenti u blokadi objavili lokacije za večerašnje proteste

15.08.2025. 17:58

0

Protesti u Srbiji — Serbian gendarmerie officers guard street during an anti-government protest near Serbian Progressive Party office in Belgrade, Serbia, Thursday, Aug. 14, 2025. (AP Photo/Darko Vojinovic)

Studenti u blokadi objavili su na društvenoj mreži “Instagram” lokacije i satnicu protesta koji će se održati večeras, u petak, 15. avgusta.

U Beogradu, studenti i građani okupiće se u 20 časova kod Generalštaba, Poljoprivrednog fakulteta, na Autokomandi i kružnom toku kod Opštine Novi Beograd.

U Valjevu, okupljanje je zakazano za 19 časova na Gradskom trgu.

Protesti su najavljeni i za Čačak, Novi Pazar, Kruševac, Prijepolje, Sombor, Gornji Milanovac, Leskovac, Vrbas…

“Nismo vreće za udaranje”, poručili su u objavi.

Vesiću i Momiroviću kazna pritvora preinačena u kućni pritvor

15.08.2025. 17:01

0

Viši sud u Beogradu zamenio je meru pritvora kućnim pritvorom bivšim ministrima Tomislavu Momiroviću i Goranu Vesiću. Njima je najpre bio određen pritvor do 30 dana, ali je tu odluku sud preinačio i odredio im kućni pritvor.

Slobodanki Katanić, Nebojši Šurlanu, Aniti Dimoski, Tomislavu Momiroviću, Siniši Jokiću i Draganu Popoviću određena je zabrana napuštanja stana uz elektronski nadzor, dok je nekima određena zabrana prilaska svedocima.

Podsećamo, po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u velikoj akciji policije privedeno je više osoba u okviru finansijske istrage u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu.

Među uhapšenima su, kako je saopštilo tužilaštvo, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović (2020-2022), bivša v.d. pomoćnika ministra i rukovodilac Sektora za železnice i intermodalni transport Anita Dimoski, koja je bila i odgovorno lice-mentor u tom ministarstvu za praćenje svih aktivnosti na rekonstrukciji železnice.

Uhapšen je i bivši v.d. generalnog direktora preduzeća “Infrastruktura železnice Srbije” Nebojša Šurlan (2020-2024), koji se zajedno sa Momirovićem i Dimoski tereti za krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Među uhapšenima je i odgovorno lice u preduzeću “Starting” Nikola Trivić, osumnjičen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, kao i bivši direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada Siniša Jokić i službenik za javne nabavke tog zavoda Veljko Novaković, koji se terete za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Postupkom je obuhvaćen i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić (2022-2024), a koji je od juče na bolničkom lečenju.

Uhapšeni su i Nenad Ignjatović, odgovorno lice i vlasnik privrednog društva „Deko tim“ doo iz Beške, Slobodanka Katanić, koja je bila menadžer za investicije privrednog društva “Infrastruktura železnice Srbije“ a.d. Beograd i menadžer Projekta modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze Beograd – Budimpešta, Aleksandar Cvjetković, direktor i odgovorno lice Omladinske zadruge „Menadžer“, kao i Dragan Popović i Zoran Mijajlović, odgovorna lica u više privrednih subjekata”.

“Kosovo 2019. bilo veoma blizu konačnog sporazuma sa Srbijom”

15.08.2025. 17:35

0

J. L. Petković

Bivša potpredsednica Skupštine Kosova Aida Derguti tvrdi da je Kosovo bilo veoma blizu postizanja konačnog sporazuma sa Srbijom 2019. godine.

Derguti je rekla da se u potpunosti složila sa stavom tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija koji je, prema njenim rečima, rekao da je „potreban mirovni sporazum sa malom korekcijom granica“.

– U stvari, 2019. godine smo bili na ivici zaključivanja sporazuma za vreme predsednika Hašima Tačija i mislim da je to propuštena prilika. Te 2019. sam se složila sa onim što je Tači rekao, “ne slažemo se ni oko čega, imaćemo konačan sporazum, odnosno mirovni sporazum i malu korekciju granica, jer još nemamo razgraničenje sa Srbijom kao što se dogodilo sa Makedonijom i Crnom Gorom”. A, to bi otvorilo put nacionalnom jedinstvu – rekla je Derguti.