Samo pet minuta kretanja dnevno ili pola sata sedenja manje može produžiti život pokazuju podaci s nosivih uređaja analizirani na više od 100 hiljada ljudi globalno.
Tim sa Norveške škole sportskih nauka analizirao je podatke s nosivih uređaja više od 130.000 odraslih osoba i uporedio 20 odsto najmanje aktivnih učesnika sa ostatkom populacije, pri čemu je iz analize isključeno 20 posto najaktivnijih.
Primenom statističkih modela norveški naučnici su procenili kako bi male promene u navikama mogle uticati na rizik smrtnosti kod pojedinaca.
Male i realne povećane količine umerene do snažne telesne aktivnosti od pet minuta dnevno mogle bi sprečiti do šest odsto smrtih slučajeva među najmanje aktivnima, odnosno 10 odsto svih smrti u opštoj populaciji, pišu naučnici u istraživanju koje je objavljeno u stručnom časopisu The Lancet.
Dodaju i da smanjenje vremena sedenja za 30 minuta dnevno može sprečiti manji, ali i dalje značajan udeo smrtnosti u oba rizična scenarija.
Istraživali smo isključivo ukupnu smrtnost, stoga bi buduća istraživanja trebala obuhvatiti i druge zdravstvene ishode, navode autori navedene studije.
Potrebna su dodatna istraživanja koja koriste objektivno merenje telesne aktivnosti zemljama sa niskim i srednjim primanjima, gde se starosna struktura, nivo telesne aktivnosti i opterećenje bolestima razlikuju od onih uključenih u ovo istraživanje, napominju norveški naučnici.
Daniel Bailey sa Univerziteta Brunel u Londonu koji je učestvovao u istraživanju, kaže da je svaka telesna aktivnost bitna.
“Jasna poruka koju želimo preneti jeste da se svako kretanje računa i da najveće zdravstvene dobitke ostvarujemo kada neaktivne ljude podstaknemo na barem neku aktivnost. Zbog toga lekari, političari i javne kampanje mogu i trebaju da podupiru pacijente i širu javnost u uvođenju ovih relativno malih promena kao početne tačke koje potom mogu podstaći dalje povećanje nivoa aktivnosti”, kaže Bailey.
