U susret Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe droga 26.06, Specijalna bolnica „Vita“, tradicionalno kao i prethodnih 15 godina, sprovela je istraživanje posvećeno ovom problemu. Ove godine, tema je bila analiza tipičnog profila zavisnika od droge koji su se javili na lečenje u bolnicu Vita tokom prethodne tri godine, sa osvrtom na dobijene rezultate slične analize iz 2013. godine.
Prosečan zavisnik od droga koji se javlja na lečnje u Specijalnu bolnicu Vita je muškarac star 37 godina, završio je srednju školu, zaposlen je i u braku. Zavisan je od opijata u 55 % slučajeva (heroin, BUP, metadon), iza sebe ima više neuspešnih lečenja, a u bolesti je 13,5 godina. Pored opijata, u 39% slučajeva u pitanju su stimulansi (kokain, amfetamini) i THC u 6% slučajeva. Podaci pokazuju i da prosečan zavisnik od droga potiče iz kompletne porodice, ima brata ili sestru, a odnos polova je oko 7:1 za muški pol.
Analiza dalje pokazuje značajne razlike u uzorcima zavisnika od opijata i zavisnika od stimulansa, ističe Milan Vlaisavljević, direktor bolnice Vita. Pa tako, prosečan zavisnik od opijata ima 41 godinu i problem koji traje u proseku čak 20 godina, dok kod zavisnosti od stimulansa pacijenti prosečno imaju 32 godine i trajenje problema od 9,5 godina. Ako bi ovim podacima dodali i rezultate analize naših pacijanata iz 2013 godine, koji su pokazali da su se u to vreme u čak 90 % pacijenata javljali na lečenje zbog opijata, da im je prosečna starost bila 30 godina i trajanje problema 12 godina, možemo videti značajan pad u broju novih pacijenata zavisnih od opijata. Ovo je u skladu i sa našim istraživanjima o preferencijama mladih što se tiče zloupotrebe droga, gde se poslednjih godina konstantno beleži značajan pad konzumiranja heroina i drugih opijata. S obzirom na težinu posledica i sve rizike koje sa sobom nosi zloupotreba opijata ovo je svakako dobra vest, međutim daleko od toga da je obim ukupne zloutrebe doga smanjen, naprotiv značajan rast beleži zloupotreba stimulansa pre svega kokaina i drugih različitih “oblika” amfetamina koji sa sobom nose samo neke druge vrste rizika i negativnih posledica. Takođe, ono što statistika još uvek “ne beleži” ali je sve češći slučaj u ordinacijama da nam se javljaju ostvareni, uspešni ljudi iz različitih uglednih profesija čiji je životni stil u jednom trenutku uključio i zloupotrebu najčešće alkohola i kokaina. Ovo svakako govori o trenutnom postojanju značajne doze “društvene prihvatljivosti” ovakvog ponašenja, koja smanjuje distancu prema drogama i čini zabludu da postoje “lake i teške” droge sve izraženijom, zaključuje Vlaisavljević
