– San svakog glumca je da dobije neku ulogu koja nije na prvu loptu, nešto što nije izvučeno iz neke fioke i što mu se daje na osnovu njegovog trenutnog fizičkog izgleda. Dakle, priželjkujem ulogu zbog koje bih morala drastično da promenim izgled. Takvu šansu smatrala bih privilegijom. To bi značilo da je reč o filmu koji to zaslužuje. To bi bio veliki izazov za mene. Što je više takvih projekata, to je više plusića u glumčevoj biografiji.
Koliko kriza u svetu i državi pogađa glumce, budući da su im honorari veoma nesigurni?
– Ne smatram da samo glumci u ovoj zemlji žive loše. Naprotiv, čitav jedan sloj ljudi ima velike probleme s egzistencijom. Čini mi se da su ljudi postali pravi mađioničari u pronalaženju načina za preživljavanje, bilo kojim poslom da se bave. Morate biti veoma umešni da biste pronašli puteve za golu egzistenciju. Glumci imaju šansu da rade filmove koje veoma vole, a to su obično lou badžet filmovi i kinta je nikakva. S druge strane, mogu da rade komercijalne stvari i da zarade. Posao glumca podrazumeva mnogo odricanja i uopšte nije lak.
Nema vas u pozorištu, niti u TV serijama. Zbog čega?
– Naredne sezone vraćam se u pozorište! Još uvek sam član Ateljea 212. Inače, započela sam i jedan projekat, o kome još ne bih da govorim jer se neke okolnosti nisu poklopile. Generalno, tu sam i imam nameru da se vratim na daske koje život znače. Sledeća pozorišna sezona sigurno je moja. U junu me očekuje premijera filma "Žena sa slomljenim nosem" Srđana Koljevića.
U glumačkim krugovima važite za, žargonski rečeno, urbanog lika. Šta to, u stvari, znači?
– Govoreći iz ženske vizure – urbani likovi su ljudi koji žive brzo, ali umeju da cene estetiku.
Često radite u Nemačkoj. Da li ste skoro nešto snimali u toj zemlji?
– U Nemačkoj se stalno nešto snima. Sve što radim tamo ide nekim svojim paralelnim tokom sa mojom glumačkom karijerom u Srbiji. U svakom slučaju, živim u Beogradu, a radim gde me pozovu. Na brojnim snimanjima u Nemačkoj imala sam scene u kojima sam vozila i minijaturne automobile, ali i one velike. Tom prilikom su mi predložili da uzmem kaskadera, a ja sam im odgovorila: "I am Anica from Belgrade", u fazonu "naše žene voze dobro". Rekla bih da sam podjednako dobar vozač kao što sam i glumica.
Kako održavate sjajan izgled?
– Jedno vreme sam bila bez auta, pa sam mnogo pešačila. Na taj način sam postigla sjajnu kondiciju i nameravam da to tako i ostane. Inače, ne brinem strogo o svom izgledu i smatram da ne moram po svaku cenu da izgledam savršeno. Radim ono što mi se dopada i što mi prija. Sasvim je dovoljno što sebi zadam cilj da sa "donjeg" Dorćola dođem pešaka do samog centra Beograda.
