Antoan Mari Žozef Arto, bolje znan kao Antonen Arto, bio je francuski dramaturg, pesnik, esejista, glumac, i pozorišni reditelj, poznat kao kao jedan od glavnih figura pozorišta 20. veka i Evropske avangarde.

Antoan Arto rođen je 4. septembra 1896 u Marselju, u Francuskoj. Njegovi roditelji Eufrazija Nalpas i Antoan-Roj Arto oboje su bili građani Smirne (današnji Izmir ), i on  je bio pod velikim uticajem njegovog Grčkog porekla. Njegova Majka je rodila devetoro dece, ali samo je dvoje pored Antoana preživelo detinjstvo. Kada je imao četiri godine, Arto je imao težak slučaj meningitisa, zbog koga je imao razdražljiv temperament tokom adolescencije. On je takođe bolovao od neuralgije, mucanja, i teških napada kliničke depresije.

Antoanovi roditelji su organizovali dugi niz boravaka u Sanatorijumu  za njihovog temperamentnog sina, koji su trajali dugo i bili skupi. To je trajalo pet godina, sa pauzom od dva meseca u junu i julu 1916. godine, kada Arto je regrutovan u Francusku vojsku. On je navodno otpušten zbog njegove navike da mesečari u snu. Tokom njegovog lečenja u sanatorijumu, pročitao je Artur Remboa, Šarla Bodlera, i Edgara Alana Poa. U maju 1919. godine, direktor sanatorijuma prepisao je laudanum za Artoa, prema kom je i prema drugim opijatima Arto stvorio doživotnu zavisnost.

Arto je verovao da pozorište treba da bude snaga za oslobođenje ljudske podsvesti i otkrivanja čoveka prema sebi. On je pozvao na „zajednicu između glumca i publike u magičnom egzorcizmu; kombinaciju gestova, zvukova, neobičnih scena, i osvetljenja da bi formirao jezik, superioran rečima, koji se može koristiti da podriva u misli i logiku i da šokira gledaoce davajući im pogled u  niskost njegovog sveta.“

U njegovoj knjizi Pozorište i njegov dvojnik,  koja je sadržala prvi i drugi manifest za „Pozorište okrutnosti“, Arto je izrazio divljenje prema istočnim oblicima pozorišta, posebno u Balima. U jednom trenutku, on je naveo da pod okrutnošću nije mislio isključivo na sadizam ili izazivanje bola, već često nasilnu, fizički odlučnost da razbije lažnu realnost. On je verovao da je tekst bio tiranin nad značenjem, i zalagao, umesto toga, za pozorište napravljeno od jedinstvenog jezika, na pola puta između misli i pokreta. Arto je opisao duhovnost u fizičkom smislu, i verovao je da su sva pozorišta fizički izražena u prostoru.

Knjigu je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Utopia, a pored nje prevedena su i „Pisma iz ludnice“ u izdanju Gradca.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime