U Evropskoj uniji je s iznenađenjem i ljutnjom dočekana odluka Rusije da zabrani letove austrijskoj i francuskoj aviokompaniji za Moskvu zaobilaznim putem oko Belorusije, koju je EU “kaznila” zabranom letova preko njene teritorije.
Evropski analitičari i mediji postavljaju pitanje hoće li sad problem Belorusije uz druge planetarne nevolje biti suštinski rešavan na susretu vođa Amerike i Rusije polovinom juna u Ženevi, dakle bez EU, jer Vašington o tom sastanku prethodno nije ni obavestio Brisel.
Vođe EU će u junu pokušati da utvrde novu strategiju odnosa s Rusijom, u nastojanju da usaglase stav oko čega mogu, a oko čega ne mogu da nađu zajednički jezik s Moskvom, ali to više neće biti samo politika sankcija, jer se to pokazalo bez istinskog učinka, kako je saopštio francuski predsednik Emanuel Makron.
Sad su oči Evropljana uprte u to kakva će biti nova, iako bliskija, saradnja s Vašingtonom i zato se na sastanak predsednika SAD i Rusije Džoa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi gleda i kao dokaz da “i dalje postoji američka nadmenost i stav izuzetnosti” u odnosu na Uniju.
Sad je to “prijateljskije” nego stav prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa da je EU “protivnik”, kako mišljenje nekih lidera EU prenosi briselski portal “Politiko”.
“Rusija je sa Ukrajinom svetska sila, a bez nje regionalni igrač”
Dakle, Evropska unija ponovo čeka šta će i da li će čelnici SAD i Rusije utanačiti kad je reč o svetskim problemima, ali onima koji se najviše tiču Evrope.
Tu je za ceo stari kontinent najveći gorući problem mnogo manje Belorusija, već prevashodno Ukrajina, mada je tamošnju “Majdan revoluciju” svojevremeno podržala i ključne konce i danas drži Amerika, koja je tada štaviše blokirala pokušaj EU da se nađe kompromis između vlasti i opozicije… i Rusije.
Tu se još od hladnog rata prelama stav više prethodnih američkih administracija da je “Rusija s Ukrajinom svetska sila, a bez nje regionalni igrač”.
“Politiko” navodi da se “evropskim vođama ježi koža zbog znakova da zvaničnici u Bajdenovoj vladi očekuju da će se saveznici u EU poslušno povinovati vođstvu Vašingtona”, a slična je situacija i među saveznicima u NATO.
U Briselu se postavlja i pitanje koliko je Vašingtonu, imajući u vidu da je Kina glavni svetski suparnik i težište američke svetske strategije na Pacifiku, zaista važna Evropa, jer je činjenica da četiri meseca posle stupanja na vlast Bajden još nije postavio nove ambasadore pri EU i NATO.
Sve ovo, smatraju u Briselu, jača uverenje nekih vlada u EU, uključujući Pariz, da Unija mora dokazati svoj stav o strategijskoj nezavisnosti već na susretima Grupe 7 vodećih zemalja i samitu NATO u junu, a to znači da Evropa ima svoju strategiju na kratki, srednji i dugi rok kad je reč o prioritetima EU.
