Bara Venecija: Naselje od vagona u sred Beograda

0

 

Boško Kuzmić u svom stanu-vagnu

 

"Samo još da sačekamo da neka manevarka prikači ove naše vagone i gurne ih u Savu zajedno sa nama“, govori Božo Kuzmić (55), penzionisani železničar, koji sa ženom Sandom živi 12 godina u vagonu zaustavljenom u čudnom naselju Bara Venecija kod Mostarske petlje u Beogradu.

 

Prvobitno su železničari bez stana “zauzimali“ napuštene kancelarije nekadašnje okretnice lokomotiva, zatim su sami gradili kućerke, a vagone je sama “Železnica“ dogurala kao “privremeni“ smeštaj za mašinovođe, skretničare, pružne radnike, konduktere, otpravnike vozova. Aleksandar i Milka Stojanović žive već 25 godina u vagonu, pišu “Novosti.“

 

“Ne želimo ništa da kažemo", poručuje Milka sa praga vagona. "Svi su mnogo obećavali, ali se ništa nije promenilo. I ne nadamo se ničemu. Naš vagon je ovde stao, a sa ove „stanice“ nema polazaka.“

 

Život u vozu, ispod mosta, uz reku i prugu 

Novo je što je ovih dana prvi put napravljen popis stanova i stanovnika na zemljišnoj karti Bare Venecije.

 

“Dobili smo 210 potvrda o prebivalištu i rešenja o dobijenom "privremenom“ smeštaju od “Železnice“", priča Milorad Bata Nikolić, predsednik Udruženja stanovnika Bare Venecije, čiji je cilj legalizacija objekata.

 

“U kućama i vagonima su porodice, ukupno oko 800 ljudi, većinom zaposleni u "Železnici“ ili naši penzioneri.Odrasli, pa i deca, na putu u školu, moraju da pređu četiri "žive“ pruge kojima jure vozovi. Onda prelaze Savsku ulicu ili se penju stepenicama oko Gazele.“

 

“Sve moguće papire sam predao Udruženju, koje bi trebalo da stupi u kontakt sa "Železnicom“ i čelnicima grada“, navodi penzioner Kuzmić.

 

“Neki me pitaju: Kako ćeš, ’leba ti, da legalizuješ vagon?! Pa, ja sam vagon dobio kao neuslovan stan, uz obećanje da ću ostati na stambenoj listi. To što moja “kućica“ ima gvozdene točkove umesto temelja, nije suština“, priča Kuzmić.

 

Pola kilometra dalje, prema Sajmu, petnaestak vagona poređanih kao barake. Uz njih je većina stanara sazidala neke udžerice i spojila ih sa starim vagonima. Između komšija tu i tamo poneka od zime uvela bašta. U proleće se sadi povrće, a procveta i cveće.

 

“Ovde sam se doselio još pre gradnje Gazele i ni makac“, kaže za “Novosti“ bivši železničar, čovek sa kućicom i vagonom.

 

Penzionisani mašinovođa Zoran Dimov je od vagona napravio garažu, a preko puta sazidao kuću. Sada, kao i ostali, čeka legalizaciju. U centru naselja je i bezimena kafana, improvizovani lokal aluminijumske konstrukcije, a drži je Milenko Jevđić.

Kada se zaviri u stan-vagon Boža Kuzmića čini se nalik svakom manjem stanu ili garsonjeri. Ima predsoblje, kuhinju, dnevnu i spavaću sobu, kupatilo sa klozetom, čak i špajz. Vagon dug 12 metara.

 

“Bio je to putnički vagon prvog razreda“, objašnjava Kuzmić.

 

U dnevnoj sobi TV, orman sa vitrinom, stočić i kauč. Na zidovima lamperija. Razne reprodukcije slika. Na jednoj dve jedrilice brode morem. Na zidu i ikona sv. Nikole. Voda sprovedena plastičnim cevima.

 

Upotreba toaleta je dozvoljena u ovoj "stanici“. Struja dolazi žicama sa krova vagona, na njemu postavljena i satelitska antena. Unutra greje TA peć.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here