Srbija se sada nalazi u retko dobroj geopolitičkoj situaciji, u trenutku kada je samoproglašena vlada u Prištini veoma oslabljena i podeljena, a protiv Hašima Tačija pokrenuta istraga.
Treba iskoristiti ovu istorijsku priliku, rekao je francuski istoričar Aleksi Trud, u susret predstojećim razgovorima u Vašingtonu o rešavanju kosovskog problema.
On ističe da će se u ovim razgovorima vezati sudbine Republike Srpske i Kosova. Naročito ako se imaju u vidu izjave predsednika RS Milorada Dodika poslednjih nedelja. Nema nikakvog pravnog i istorijskog razloga da Banjaluka ne dobije isto ono što bi dobila i Priština. Evropljani žele da odvoje ova dva pitanja, ali Trampova administracija ima pragmatičan pristup i misli da bi bilo u redu da se sve reši odjednom.
Mogu li u Vašingtonu da nas iznenade širim kontekstom, iako su zakazali sastanak samo o ekonomskim pitanjima?
– Mogu da iznenade kao u Dejtonu. Verujem da će pokrenuti i političke teme. Trampova administracija ima politički projekat za ceo region.
Trampu bi uspeh u ovim pregovorima, kao veliki poen na međunarodnom planu, značio za reizbor?
– Mnogi Amerikanci i ne znaju gde se nalazi Kosovo. Ali, svakako bi dobio “kredit”, jer je u jednom delu sveta doneo mir.
Kakva je, s druge strane, uloga Evrope u rešavanju kosovskog problema?
– Različita od američke. I dalje ne žele da razgovaraju o razgraničenju, za razliku od Vašingtona. Ne razumem politiku Brisela. Pitam se šta EU želi za Kosovo. Nemam utisak da ima politički projekat za ovaj region. Ukoliko Tramp uspe u pregovorima, sve će se rešiti u septembru. Ako ne uspe, možda će se Brisel vratiti u igru i predložiti globalno rešenje za Zapadni Balkan. U svakom slučaju, bolje bi bilo za Srbiju da proba da iskoristi ovu priliku, jer je poznat proalbanski lobi oko demokrata i Bajdena.
Gde je tu Rusija?
– Deluje iz senke. Dosta je prisutna, ali je ne vidimo previše. Ali, bitno je što podržava poziciju Srbije u UN i njen teritorijalni integritet.
Kako gledate na trenutna unutrašnja dešavanja u Americi?
– Ubeđen sam da će Tramp da osvoji i drugi mandat. Igra na kartu održavanja reda. Protivi se anarhiji. To odgovara prosečnom američkom glasaču. Na sceni je sučeljavanje mondijalista protiv patriota. On predvodi patriotski blok i mislim da zbog toga može da pobedi.
Kako, s istorijske tačke gledišta, posmatrate sve ovo što se trenutno događa u svetu oko korone?
– Postoji pandemija, pokušaj da se manje ili više uspešno reši ova situacija, ali u isto vreme na delu je i određena vrsta kolektivne histerije. Ima 800.000 mrtvih, ali je prošle godine, recimo, preminulo dvostruko više ljudi od tuberkuloze. Iz predostrožnosti, želeći da obuzdamo epidemiju, uspeli smo da parališemo ekonomiju, proletos, a verovatno će tako biti i na jesen.
Imaju li svetski lideri obavezu da nađu izlaz iz ove situacije?
– Političke vođe velikih sila moraju da pronađu rešenje i zaštite građane. Ali, dok se ne nađe efikasan tretman nemam utisak da je stanovništvo zaštićeno. U isto vreme šalju astronaute u svemir, a na zemlji ne umeju da reše ovako važan problem.
Šta bi morali i mogli bolje?
– Dobro su okruženi, ali ne umeju da odaberu strategiju. Makron je govorio da smo u ratu. Ali, nije preduzeo mere koje odgovaraju ovakvoj definiciji. U avgustu su svi političari ovde otišli na more, kao da se ništa ne dešava.
Kako će istorija jednoga dana pamtiti velike svetske lidere, kada je reč o upravljanju ovom krizom?
– Kao malo sposobne ljude koji srednjovekovnim metodama pokušavaju da reše globalni problem u 21. veku. Na Solunskom frontu je bilo mnogo mrtvih ne samo od metaka, već i od bolesti. Ali to nije sprečilo vojnike da se bore i pobede. Danas niko ne dezinfikuje ulice, metro, javne prostore. Jedino rešenje koje su pronašli je nošenje maski, koje su neophodne, ali nisu i jedina moguća strategija. Sve snage treba usmeriti ka brzom pronalaženju efikasnog tretmana.
Zbog čega je za to, prema proceni SZO, potrebno više od 30 milijardi dolara?
– Jasno je da trenutno postoji besomučna trka velikih zapadnih farmaceutskih kompanija oko toga ko će prvi da pronađe cepivo i koje će, svako, koštati bar 50 evra. Ogroman je ekonomski ulog. Ruska vakcina nije skupa i zato je svi mediji na Zapadu apriori kritikuju.
Francuski predsednik Makron kaže da će vakcina biti pronađena možda za nekoliko meseci. Zar već ne postoji?
– Postoje, i kineska, i ruska. Napraviće je i drugi. Ako su na Zapadu zaista mondijalisti i otvoreni, zašto odbijaju tretmane koji dolaze sa drugih strana? To je potpuno nelogično!.
Ispada da je na Zapadu veći strah od ruske vakcine nego od Covida?
– Takav je ovdašnji mentalitet. Postoji strah od svega što dolazi iz Rusije. I dalje opstaju repovi Hladnog rata.
Šta mislite o ruskoj vakcini? Da li biste je primili?
– Ne znam da li je najbolja, ali mislim da može da leči stanovništvo. Rado bih je primio. Pošto je verovatno neće biti u Francuskoj, ako je bude u Srbiji, doći ću na jesen da je primim!
