Bez posla više od 5.000 opštinara

Reč je o drugom iz seta zakona kojim bi trebalo da budu stvorene pretpostavke za trajnu racionalizaciju državne uprave u Srbiji.

 

Vlada je prošle sedmice utvrdila i Predlog zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, koji predviđa da bez posla ostane 3.400 stalno zaposlenih u državnoj administraciji, a da se broj angažovanih na određeno vreme ograniči na deset odsto stalno zaposlenih.

Prema u četvrak utvrđenom predlogu zakona bez posla bi trebalo da ostane 5.648 od ukupno 37.789 zaposlenih u opštinskim administracijama, a oni koji ostanu bez posla dobiće otpremninu i naknadu za nezaposlene.

Osnovni kriterijum za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih je četiri stalno zaposlena činovnika na hiljadu stanovnika, i na osnovu njega je utvrđeno da 110 opština u Srbiji ima višak zaposlenih, a da 35 ima optimalan broj zaposlenih.

Najveće smanjenje broja zaposlenih planira se u Beogradu, gde bi bez posla trebalo da ostane 585 zaposlenih u lokalnoj administraciji, i Niš, gde u lokalnoj upravi postoji višak od 518 radnika.

Prema utvrđenom predlogu zakona, broj zaposlenih na određeno vreme neće moći da bude veći od deset odsto broja stalno zaposlenih.

Opštine će, pri tom, moći da samostalno odlučuju da li će smanjiti administraciju do maksimalnog broja činovnika, ili će višak zaposlenih plaćati samostalno.

To znači da će država na svaki 0,1 promil iznad maksimalnog broja zaposlenih transferi iz republičkog budžeta biti umanjeni za jedan odsto opredeljenih mesečnih transfera u tekućoj godini.

Opštinama će biti dat rok do 31. decembra za izradu nove sistematizacije radnih mesta.

Zakon se neće odnositi na 63.876 zaposlenih u lokalnim institucijama koje se ne finansiraju iz budžeta.

 

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština i opštine Novi Beograd Nenad Milenković rekao je Tanjugu da je najavljeno smanjivanje broja zaposlenih u lokalnoj samoupravpravi očekivano, s obzirom na vladin plan smanjenja troškova državne administracije, ali da broj stanovnika ne bi trebalo da bude jedini kriterijum za racionalizaciju.

"Iako sam predsednik najbrojnije beogradske opštine, smatram da su još neki kriterijumi trebalo da budu razmotreni, kao što su veličina teritorije, privredna aktivnost ili obim posla, koji je, takođe, merljiva kategorija", kazao je Milenković.
 

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je nedavno da će ušteda u državnoj kasi ostvarena otpuštanjem zaposlenih u javnom sektoru biti vidljiva već sledeće godine.

Otpremnine će, kako je objasnila, iznositi 50 odsto godišnje plate, tako da će ušteda u budžetu biti polovina godišnjih zarada otpuštenih radnika.

Profesor ekonomije Nebojša Savić je Tanjugu izjavio da je strategija Vlade Srbije da pred delegaciju MMF-a izađe sa predlogom smanjenja državne administracije za deset odsto dobar potez koji će dati rezultat na duži rok.

"Činjenica je da kod nas mora da dođe do prestrukturiranja fiskalnih rashoda i celog fiskalnog sistema, i ova mera, iako ne bi dala rezultat u sledećoj godini zbog izdataka za otpremenine, ona bi dugoročno dala dobar rezultat", ocenio je Savić.

Ekonomski stručnjak Ljubomir Madžar je ocenio da je mala verovatnoća da će Vlada Srbije uštedeti značajna sredstva otpuštanjem viška zaposlenih u državnoj administraciji.

Prema njegovim rečima, čak i kada bi se otpustilo svih 30.000 ljudi koji rade u državnoj upravi, to ne bi bilo spektakularno smanjenje jer neće biti obuhvaćeni zaposleni u zdravstvu, prosveti i MUP-u.

 

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime