Sada već bivši kapiten Partizana Žofre Lovernj obratio se pismom navijačima crno-belih, povodom svog odlaska iz kluba. Lovernj je potpisao za Himki, a u podužem pismu, koje nažalost samo skraćeno objavljujemo, sa puno emocija je govorio o svom boravku u Partizanu, istakavši da je počastvovan što je bio deo porodice. Francuz se zahvalio treneru Dušku Vujoševiću, kao i navijačima šampiona Srbije, zbog bezrezervne podrške koju su mu pružali.
"Dragi moji prijatelji,
Želeo sam da vas ovim putem pozdravim i napišem vam par reči. Bilo mi je potrebno nekoliko dana odmora, posle duge i teške sezone i velikog emotivnog naboja. Teško mi je bilo i naći prave reči. U isto vreme sam presrećan zbog osvojene titule i tužan što ću napustiti Partizan. Znao sam da će jednoga dana to morati da se desi, ali sam se trudio da o tome nikada ne razmišljam. Za nastavak moje karijere sam odabrao ambicioznu rusku ekipu Himki, i srećan sam i uzbuđen zbog toga.
Od mog dolaska u Partizan, nakon što je Leo (Vesterman) prvi otvorio vrata, stvari su se dešavale kao u snu. Konačno sam pronašao ono što sam verovao da negde postoji, dobio sam svoju šansu i iskoristio je… Duboko sam počastvovan što sam deo Partizana, tog jedinstvenog kluba sa neponovljivom istorijom, njegov vojnik, igrač i kapiten. Prvi put u istoriji, jedan klub van Francuske je doveo tri mlada Francuza i radio sa njima, sa ljubavlju i pažnjom kakvu nigde i nikada nisam doživeo i jako sam ponosan na to! Nikada se nismo osetili nikako drugačije nego kao deo porodice. Dani "prva tri musketara" su gotovi. Novi dani dolaze, i možda će ponovo biti neka tri "musketara" u Partizanu! Duletova "francuska legija" (bilo mi je simpatično kada sam pročitao negde to) je sa svim ostalima uspešno odradila svoj posao! Da je rekao "kroz zid", išli bi kroz zid, zajedno sa svom braćom na terenu!!!"
|
Ljubav bez granica Odnos i ljubav prema klubu prevazilaze okvire naroda, grada i države. Shvatio sam da je Partizan jedna velika porodica i biti deo nje me čini ispunjenim. Prošle godine, posle prvenstva sam otisao u Ameriku na treninge za draft, na aerodromu u Čikagu, ljudi su mi prilazili da mi čestitaju titulu i slikaju se. Bio sam potpuno šokiran. Od trenutka od kada me je Dule postavio za kapitena, i posebno posle utakmice protiv Cedevite, osećao sam jednu dodatnu i veliku odgovornost da se titula osvoji. Da nismo osvojili titulu, ne verujem da bih imao snage da napustim klub, barem do prve sledeće titule!
Za slavni klub… Partizane moj – ostani mi veliki i silan i nikada ne prestani da sanjaš! Dani slave će se nastaviti i na ovom i na evropskom nivou. Pre, tokom i posle toga, biće i teških trenutaka, kriza i manjka para, ali sve to je samo jačanje karaktera i duha, što je uslov za sve. |
