Branko Drljača (46) godinama živi i radi u Nemačkoj, ali na svom imanju Rajnovača nedaleko od Novog Grada u Republici Srpskoj proizvodi šljivovicu koja je na takmičenju World Drinks Awards u Londonu ove godine proglašena za najbolji destilat od koštunjavog voća na svetu. Rakija ovenčana prestižnim priznanjem napravljena je od tri sorte šljive i odležala u sedam buradi od tri različita drveta: srpskog hrasta, francuskog hrasta i duda.
Za šljivovicu je čuveni Momo Kapor rekao da je “suština srpskog bića”. To je rakija uz koju se Srbi i vesele i tuguju. Bez nje se ne proslavlja rođenje, ne polazi ni u vojsku, ni u rat, ni u crkvu, ni u goste, ni na put, a popije se i za pokoj duše. Od kada je pre 11 godina obnovio porodično imanje Rajnovača, Branko je u potrazi za savršenom šljivovicom, a priznanje iz Londona dokaz je da je u tome i uspeo.
Sjajnija od zlata
– Ova nagrada je sjajnija od zlatne medalje, jer imamo najbolje piće na svetu za ovu godinu napravljeno od koštunjavog voća. Nagrađena šljivovica je destilat od tri sorte šljive, od kojih je jedna autohtona sorta požegača. Kupaža je sastavljena od pet destilata koji su u procesu starenja odležali u sedam buradi od tri različita drveta – kaže Drljača, ponosan što su trud i zalaganje dali rezultate.
Reportera “Vesti” Branko je dočekao ispred kuće u Vormsu, koja se nalazi na sredini puta Frankfurt – Manhajm, gde sa suprugom i sinom živi od 1990. godine. U prelepom dvorištu nalazi se bačva koja odmah daje do znanja da je reč o ekspertu. Branko je po struci hemičar i zaposlen je u kompaniji BASF, gde radi u oblasti hemijske produkcije i menadžmenta, a njegov interes za arome uveo ga je i u svet alkoholnih pića.
– Interes za arome pokazao sam još u mladosti. Sa 20 godina počeo sam da pijem alkoholna pića, ne zbog opijanja, već radi užitka. Kako je moje interesovanje stalno raslo 2010. godine sam počeo svoju proizvodnju i od tada sam u stalnoj potrazi za perfektnom šljivovicom – kaže naš sagovornik, rođen u selu Ivanjska u Republici Srpskoj.
Imanje Rajnovača
Baš tamo u rodnom mestu u podnožju brda Rajnovača po kome je i dobilo ime, smešteno je Brankovo porodično imanje. Okruženo netaknutom prirodom, nalazi se na podneblju idealnom za uzgoj voća.
– Proizvodnja rakije je tradicija u četvrtoj generaciji. U početku smo koristili samo voće iz sopstvenih voćnjaka, a sada deo sirovina otkupljujemo od komšija i voćara iz regiona. Koristimo savremene tehnologije fokusirane na kvalitet, aromu kao i na kvantitet i randman. Puno pažnje posvećujemo adekvatnom sazrevanju destilata u zavisnosti od tipa rakije, kao i konstantnom podizanju kvalitetnog standarda i edukacije na svim poljima u vezi sa proizvodnjom – navodi Drljača.
Kako na imanju uvek ima posla, dosta vremena provodi u Srpskoj.
– Srećom našao sam prijatelja, entuzijastu koji mi pomaže i kom mogu da poverim brigu o imanju kada nisam tamo, kako bih uspeo da uklopim sve obaveze u vezi s proizvodnjom i svoj život i posao ovde u Nemačkoj – objašnjava.
Zavisnik od aroma
Da bi poboljšao proizvodnju Branko, koji za sebe često kaže da je zavisnik od aroma, svoje znanje unapredio je stručnom edukacijom.
– Upisao sam Bavarsku akademiju užitka i završio kurs za somelijera jakih alkoholnih pića. Akademija radi pod pokroviteljstvom Privredne komore i edukacija nije predviđena za početnike, već za ljude koji imaju iskustva. Uspešno sam završio obuku, napisao naučni rad i položio završni ispit 2018. godine. Znanja koja sam stekao veoma su mi pomogla u proizvodnji, naročito pri kupažiranju, jer ono zahteva istančana čula – priča Drljača.
Njegov talenat i znanje su prepoznali na Akademiji i angažovali ga odmah posle završnog ispita, pa je danas docent i predavač na temu Greške, arome i zakoni destilata.
Osim toga organizuje i održava seminare za senzoriku, degustacije, član je žirija na internacionalnim ocenjivanjima, a u jednom hotelu radi kao somelijer.
– Somelijer potiče od francuske reči, čije se značenje menjalo kroz vekove. To je prvo bio čovek koji je pijace i ljude snabdevao namirnicama, pa i vinom, da bi onda označavala “onog ko se brine o vinu”. Danas je somelijer neko ko će vas posavetovati kako da odaberete piće, uživate u njemu i kako da ga uparite sa jelom da bi povećali užitak. Danas postoje somelijeri za različite stvari, na primer i za začine – objašnjava Branko.
Idealno meze
Kako je somelijer za jaka alkoholna pića i stručnjak za šljivovicu, pitali smo Branka koje jelo bi uz nju preporučio.
– Recimo uz moju šljivovicu, idealan meni bi bio: proja sa čvarcima, orašasti plodovi kao što su lešnik, badem, indijski orah, zatim kajmak sa kupinom i borovnicom i kao glavno pržene urme obmotane domaćom slaninom.
Klub za degustacije
Drljača koristi svaku priliku da promoviše srpsku šljivovicu i da je izdigne na mesto koje joj pripada, a koje nema jer smo, prema njegovom mišljenju, sami za to krivi.
– Kod nas se proizvode svakakvi destilati od šljive, to rade i oni koji znaju i oni koji ne znaju. Pa onda rakiju, koja i nije nekog kvaliteta, šalju rođacima u inostranstvo. To je dovelo do toga da srpska šljivovica na Zapadu bude prepoznata kao loš destilat. Koristim svaku priliku da dokažem suprotno, pa sam čak i osnovao Klub entuzijasta, ljubitelja rakije u okviru koga organizujem degustacije. Ljudi koji dođu i probaju ne mogu da veruju koliko različitih destilata može da se napravi od jedne sorte.
Promovisao krsnu slavu
Branko je kao ambasador Uneska za kulturnu baštinu Manhajma zvanično predstavljao srpsku zajednicu sa temom Slava i rakija.
– Grad Manhajm, u kome živi mnogo različitih zajednica, pre nekoliko godina je pod pokroviteljstvom Uneska organizovao njihovo prestavljanje. Kako je i srpska zajednica veoma brojna, naš klub Sloga izabrao je mene i mog prijatelja Ljubodraga Jovića da je predstavimo. Mi smo za svoje izlaganje izabrali krsnu slavu i šljivovicu, jer su to jedinstvena obeležja srpskog naroda. Nijedan drugi pravoslavni narod nema krsnu slavu, a šljivovica se kao crvena nit provlači kroz život svakog Srbina. Da bi predstavili krsnu slavu, postavili smo fotografiju sveštenika kako lomi slavski kolač, ja sam doneo svoje rakije i o njima govorio, dok je Ljubodrag pričao o slavi.
Miljenica-crna kruška
Osim šljivovice, na imanju Rajnovača-Drljača proizvode se i destilati džina, kalvadosa, viljamovke, jabuke i crne kruške.
– Moja miljenica je crna kruška. To je jedna specifična autohtona sorta našeg regiona, može se reći endemska, jer je nigde drugde nema. Veoma je karakteristična vrsta, aromatična, prštava kao gejzir. Njena aroma je nezaboravna, kad je jednom probate prepoznaćete je među hiljadama – priča Branko i otkriva da će baš sa pićem od ove sorte u narednom periodu nastupati na internacionalnim takmičenjima.
