Takođe, da je to turska, zapravo seldžučko-turska reč za gvožđa izuzetne čvrstine. Umeće kaljenja takvog gvožđa nije posedovao svaki kovač i upravo je u Mrkonjić Gadu, ranije Varcar Vakufu, bilo majstora nadaleko čuvenih po njihovim kosama zvanim "varcarke". Upravo su baš Čelići i Čelikovići u ovoj varoši bili kovači.
Sada g. Dragan piše da je saznao da su se preci Čelikovića do 1365. godine živeli na Kosovu, u oblasti Sijerinske župe, i prezivali se Mrkšić. Navodno je neki Mrkšić imao dva sina, Žarka i Čelika, od kojih su Žarkovići i Čelikovići, potom odseljemi u Hercegovinu. Čelikovići se posle – za Žarkoviće ne zna – sele u okolinu Priboja, pa u selo Zaovine na Tari, potom u selo Volujac kod Užica, a sada ih ima i u Beogradu i drugde.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
U avgustu prošle godine, u Pribojskoj Banji, bratstvo Žarkovića i Čelikovića se, treći put, sastalo, na saboru, a četvrti predstoji 2011. Kaže da ih je na taj sabor pozvao otac Teofan iz manastira Vasilije Ostroški i dodaje da bratstvo ima i svoj grb i zastavu. Čelikovići slave Đurđevdan, petog maja, ali je na jednom saboru čuo da im je ranije slava bila Jeremijevdan, 14. maja.
Podaci koje nam je saopštio g. Dragan uglavnom se mogu uklopiti u naše tumačenje, pogotovo oni o "poreklu sa Kosova". Međutim, u pitanju je Sirinićka Župa na Šar- planini, a ne Sijerinska . to je banja kod Medveđe. Naravno, ostaje otvoreno pitanje da li je Čelik bilo ime ili nadimak pretka, mada ga M. Grković – "Lična imena kod Srba" – uopšte ne beleži. Ali, sudeći po bajci "Baš Čelik" mogralo je postojati odvajkada, bar kao turcizam.
Uz to, zagonetan je, da ne kažemo malo verovatan, i podatak o prezimenima do i posle 1365. godine, što bi značilo da je prezime Čelik starije od Kosovske bitke, do jest da je u Srbiju stiglo – pre Turaka.
