Cetinje nije zaboravilo

Kataklizma, koja je zadesila Srbiju, Republiku Srpsku i celu Bosnu i Hercegovinu, još jednom potvrdila da ljude ujedinjuje i budi u njima ono najplemenitije upravo nesreća

 

Bilo je tako odvajkada. Oni stariji će se sigurno prisetiti sličnih poplava i katastrofa, koje su se, da ne idemo dalje, na ovim balkanskim prostorima, na tlu nekadašnje Jugoslavije, dešavale u drugoj polovini prošlog veka. Prisetiće se posebno kataklizmičnih zemljotresa u Skoplju, u Banjaluci, ili onog po posledicama ponajtežeg, koji je pre 35 godina zadesio Crnu Goru.

Nije, stoga čudno – i velika je sreća da je tako – što su ljudi, prvenstveno iz svih krajeva te velike, bivše nam domovine, i ovog puta ispoljili veliku solidarnost sa stradalnicima i već danima pokušavaju da im na razne načine pomognu.

Ponajmanje je, čini se, čudno da je Crna Gora među prvima pokrenula akciju pomoći, jer izgleda i logično i prirodno da brat bratu prvi priskoči u nevolji. Za isticanje je ipak to što je u tome isprednjačilo Cetinje, što je iz stare podlovćenske prestonice krenuo prvi kontingent pomoći već u trenutku kad se još nisu gotovo ni naslućivale razmere potopa koji je zadesio Srbiju.

Po rečima aktuelnog gradonačelnika Aleksandra Damjanovića, odmah je upućen tim dobrovoljaca sa specijalizovanim vozilima za intervencije u vanrednim situacijama, upućeni su gumeni čamci, kabanice, čizme, džakovi i drugo što je u ovom trenuku najneophodnije.

– Sa izuzetnom pažnjom pratimo razvoj situacije u Srbiji i jako smo zabrinuti zbog ugroženosti stanovništva brojnih gradova. Naša je dužnost da budemo solidarni i da organizovanom akcijom, na sve raspoložive načine, pružimo podršku institucijama i građanima Srbije i drugih ugroženih krajeva. Mi posebno duboko saosećamo u bolu porodica žrtava potopa – kaže Bogdanović.

– Posebno sam obradovan solidarnošću koju je u ovom trenutku ispoljilo Cetinje, jer to pokazuje da ovaj grad ne zaboravlja, da dobro pamti šta je i njega zadesilo pre 28 godina, u februaru 1986., kada je i Cetinje preživelo pravi potop. Cetinje neće i ne sme nikad zaboraviti tu katastrofu, ali ni one koji su nam među prvima pritekli u nevolji i najviše pomogli da saniramo posledice. Tačna je ona narodna da se darovnom konju zubi ne gledaju, ali Cetinje nikad ne može i ne sme zaboraviti da je upravo bratski srpski narod tada Cetinju poslao osam puta više materijalnih sredstava i druge pomoći od svih ostalih jugoslovenskih republika zajedno – kaže nekadašnji predsednik Cetinja Jovan Markuš i podseća da je tako bilo i sedam godina ranije kad je Crnu Goru zadesio razorni zemljotres.