Rvački svet ga je te 2013. slavio poput svetitelja. Nenad Lalović, kao privremeni predsednik FILA (danas UVV), uspeo je da sačuva rvanje na Olimpijskim igrama! Privremeno se kasnije pretvorilo u zvanično… Poslednju deceniju nekadašnji prvi čovek srpskog vodi svetsko rvanje. I, ne samo to. Lalović je nedavno dobio novi mandat u Izvršnom odboru Međunarodnog olimpijskog komiteta. Inače, član MOK-a je od 2015, da bi u međuvremenu, 2018, postao član IO Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Jeste li se nadali novom poverenju?
– Nema tu nikakve misterije, to je očekivana odluka. Članovi MOK-a dobijaju novi mandat na osam godina. Ukoliko ste radili iskreno i niste upadali u političke zamke, onda ste mirni. Kruna svega je jednoglasno poverenje – naglasio je Lalović.
Koliko će se trenutni sukobi u Ukrajini i u Pojasu Gaze odraziti na Olimpijske igre u Parizu?
– Sumnje u kompletnu organizaciju Igara su opravdane. Međutim, nadam se da će svi učestvovati. Pretpostavljam da svi oni koji se nadmeću u kvalifikacijama, imaju nameru da doputuju i u Pariz i da se tu ništa neće promeniti. Uticaj politike se, nažalost, ne može zanemariti. Politika u mnogim zemljama opredeljuje i sportske funkcionere, a mi se u MOK-u tome ozbiljno protivimo. Sport bi morao da bude nezavisan i trudimo se da to bude zaista moguće. Često se događa da odluke i stavovi MOK-a budu pogrešno interpretirani. Taj slučaj je i sada u Rusiji.
Ove godine smo ponovo bili organizatori SP u rvanju. Tu smo imali prilike da vidimo ruske reprezentativce koji su se pod neutralnom zastavom borili za norme i medalje. Koliko je to ostvarivo i 2024. na Olimpijskim igrama?
– Ta situacija je već realna. Ruski i beloruski sportisti su se takmičili pod belom zastavom i sve što uz to ide. Nekoliko rvača iz Rusije i Belorusije se kvalifikovalo za OI. Najverovatnije da u Parizu, takođe, neće imati državna obeležja. Ipak, kao neutralni sportisti biće na borilištima. To je na neki način sankcija MOK-a zbog nepoštovanja olimpijskog primirja koje je potpisano 2021. u Ujedinjenim nacijama. MOK nema nikakav drugi način da nekoga kazni zbog nepoštovanja međunarodnih odredbi, niti se vodi time da li je neko nekoga negde politički sankcionisao. Uostalom, sankcije koje su na snazi sprovode se prema Belorusiji i Rusiji, a donele su ih zapadne zemlje i SAD.
Nedavno je u Beogradu završeno SP u rvanju. Srbija je postala jedina zemlja u tom sportu koja je dva puta uzastopno dobila domaćinstvo Svetskog šampionata. Kako smo se pokazali kao organizatori?
– Definitivno, sve je proteklo u najboljem redu. Organizacija je bila na najvišem nivou. Videli smo i neke inovacije, kao i prošle godine. Prvobitno je SP trebalo da se održi u Krasnojarsku, ali zbog političke situacije, lokacija je morala da se promeni. Bilo je tu još ponuda za domaćinstvo, ali je Beograd nekako bio opet najbolja opcija. Pogotovu zbog sjajnog iskustva od prošle godine – zaključio je Lalović.
Odlični rezultati
Srbija je još jednom na SP u rvanju imala zapažene uspehe?
– Odlični rezultati i ove godine. To je već standard za našu zemlju. Ovo je važno zbog Olimpijskih igara, gde će konkurencija biti mnogo oštrija, a borbe izuzetno teške – objašnjava Lalović.
Od Đukića do Lalovića
Nenad Lalović dobio je novi mandat u članstvu MOK-a, što je još jedno priznanje za njegov rad i doprinos afirmaciji olimpijskih vrednosti. Laloviću, koji je postao član MOK 2015, na zasedanju te organizacije u Mumbaju produžen je mandat do kraja 2028. Na taj način prvi čovek svetskog rvanja nastavlja putem koji je pre duže od jednog veka trasirao general Svetomir Đukić, osnivač Srpskog olimpijskog kluba (1910), bio član MOK-a od 1912. do 1948.
Posle Đukića, sa prostora Jugoslavije u članstvo MOK-a primljeni su Franjo Bučar (1920-1946), Stanko Bloudek (1948-59), Boris Bakrač (1960-68), Slobodan Filipović (1987-1995) i Bora Stanković (1988-2005).
Lalović je otišao korak dalje od njih kada je 2018. postao član Izvršnog odbora MOK. To znači da se nalazi među 15 ličnosti koje sa predsednikom MOK-a Tomasom Bahom vode tu organizaciju i utiču na najvažnije odluke u njenom radu.
Skup javnih ličnosti
Članstvo MOK-a je znatno šire i sa manjim ovlašćenjima.
– Članovi Međunarodnog olimpijskog komiteta su mnoge javne ličnosti iz raznih krajeva sveta. Bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun je predsednik Etičke komisije MOK-a. Imamo razne vladare, do nivoa kralja, pošto kraljevi ne mogu da budu birani. Tu je princ Albert od Monaka, luksemburški nadvojvoda Anri, princeza Nora od Lihtenštajna, britanska princeza Ana, kuvajtski šeik Ahmed al-Sabah, katarski princ Tamim al Tani, danski princ Frederik, jordanski princ Faisal bin Husein, belgijski baron Pjer-Olivije Bekers. Tu su i poznati filantropi, režiseri i još neke javne ličnosti… – naglasio je Lalović.
Desetine funkcija
Lalović se u olimpijskom pokretu nametnuo kad je kao predsednik Svetske rvačke federacije (UVV) uspeo da sačuva rvanje na olimpijskoj sceni. Među desetinama funkcija koje obavlja u međunarodnim sportskim organizacijama izdvajamo i to da je član upravnih odbora Svetske antidoping agencije (VADA), Asocijacije sportova letnjih olimpijskih igara (ASOIF), Asocijacije svih sportskih asocijacija (GAISF), Komiteta mediteranskih igara, Olimpijskog samita MOK-a (održava se jednom godišnje). Od 2017. član je i Komisije olimpijske solidarnosti.
– Velika je čast i to što reprezentujem našu rvačku porodicu u MOK-u i Olimpijskom pokretu. Rvanje je sport koji vas uči mnogim stvarima. Sve to meni daje dodatno samopouzdanje da te vrednosti na pravi način iskoristim u radu, kako bih dao što je moguće veći doprinos u razvoju MOK-a u budućnosti – istakao je Lalović, koji je svojevremeno bio šef Krizne grupe za vraćanje Kuvajta u olimpijsku porodicu.
